Građani već nabavljaju ogrev, a tražnja je sada veća nego lane u isto vreme, saznaju “Novosti” na stovarištima.
Cene su uglavnom iste kao prošle godine, samo su pojedine vrste uglja, “sušeni vreoci” iz Kolubare i “banovići” iz BiH, malo skuplje. Potrošači zalihe za grejanje pretežno pazare čekovima, na šest do osam rata, a pojedina stovarišta za keš daju popust i do devet odsto. Neki prodavci u Srbiji imaju istu cenu za gotovinu i odloženo plaćanje do tri meseca, a za duži period otplate građani moraju da izdvoje više novca. Udarni period kupovine, kao i prethodnih godina, očekuje se od sredine septembra do polovine oktobra.
Na visinu cene uglja, osim kvaliteta i njegove kalorijske vrednosti, najviše utiče udaljenost od rudnika iz koga se doprema. Tako, tona sirove “kolubare” na beogradskim stovarištima košta 7.500, a u pojedinim mestima u unutrašnjosti 9.000 dinara. Za ugalj iz Kovina potrošači plaćaju od 8.400 do 9.500, iz Pljevalja od 12.500 do 14.000, dok su “sušeni vreoci” iz Kolubare od 13.500 do 15.000 dinara. Cena za “soko” je od 13.000 do 15.500 dinara, a za ugalj iz Banovića je od 14.000 do 16.000. Najskuplji je ruski kameni, koji je odličnog kvaliteta, a takva mu je i cena, od 20.000 do 23.700 dinara.
Kubni metar drva za ogrev košta oko 6.000 dinara, dok sa sečenjem i cepanjem ide do 7.500 dinara. U zavisnosti od vrste i kvaliteta, tona peleta ove sezone se prodaje od 22.000 do 27.000 dinara. Potrošači treba da računaju i na trošak transporta ogreva, ukoliko to ne rade u sopstvenoj režiji.
Obrenovčanin Dejan M. kaže da je njegova porodica kupila sirovi ugalj direktno iz Kolubare, još pre dvadesetak dana.
– Sedam i po tona sa prevozom smo platili 52.500 dinara – navodi Dejan za “Novosti”. – Imamo kuću od 90 kvadrata. Odlučili smo se za ovu vrstu uglja jer je jeftinija, do grejne sezone će se prosušiti. Slabijeg je kvaliteta, ali mi to kombinijumemo sa drvima.
Sve više građana koristi pelet. Jovan iz Novog Sada ističe da je montirao kotao i da planira da se greje na ovaj energent.
– Pelet je skuplji, ali ima malo pepela i potrebno je manje prostora za njegovo skladištenje – kaže Dejan. Energetski je efikasniji, jednostavniji je za upotrebu. Primetio sam da ga zato stariji ljudi, koji imaju mogućnosti, koriste.
Kako navodi, neki njegovi prijatelji sami idu u seču drva, ali za to je potrebna dobra testera i da znaju kako se to radi. Građani se snalaze na različite načine. Neki koriste kombinovano grejanje, ugalj i drva kad “stegne” zima, a tokom manje hladnih perioda radijatore na struju.