U kakvoj su vezi korona i veš mašina? Naizgled nikakvoj, ali nije baš tako. Nikada nije pravi trenutak da vam se pokvare bojler ili mašina, ali u doba pandemije, kada svi upozoravaju da držimo distancu i klonimo se nepotrebnih okupljanja, dolazak majstora u kuću se nikome ne mili. Ali, ne haju aparati za koronu, pa majstori ponovo imaju posla. Ako ih pronađete.
Pronaći dobrog majstora za manju popravku u stanu ili onog ko bi radio na velikom gradilištu poslednjih godina sve je teže.
Oni iskusniji uglavnom odlaze u zapadnu Evropu, gde zarađuju mnogo više, a među mlađima nema dovoljno zaiteresovanih da budu vodoinstalateri, keramičari, liftadžije, električari.
Zbog pandemije, u zemlju su se vratili oni koji su u inostranstvu radili privremene i sezonske poslove, ali zbog te iste korone, nedostaju radnici iz okolnih zemalja kojima je Srbija inostranstvo.
“Osipanje majstora dovodi do problema na tržištu a pošto to traje već minimalno pet godina onda kvalitet radova često nije zadovoljavajući, cene bezrazložno rastu i onda se stvaraju ti problemi koji su sve veći i veči”, objašnjava profesionalni upravnik Dejan Vujačić.
Nedostatak kvalitenih majstora i veće interesovanje građana da ovo vreme prinudnog mirovanja iskoriste za renoviranje i popravke, uticali su na to da ove usluge dodatno poskupe.
“Privatno iznajmite keramičara, električara i onda te stvari budu skupe. Keramika je mogla da se radi za 6-7 evra a sada ide od 8-12, 15 pa i 20 evra po kvadratu”, kaže Vujačić.
Sa hroničnom nestašicom radne snage susreću se svi investitori.
“Da bi dobili dobrog majstora treba vreme a ti koji su postali dobri i ovde izučili zanat, oni su otišli. A za novu generaciju je potrebno vreme tako da ove investicije koje su najavljene i koje su dobre i koje će u znatnoj meri zaposliti i treba da znaju da predstojeći ciklus investicija će tražiti bar 50 odsto više zaposlenih u građevinskoj industriji apitanje je da li ćemo moći da iznesemo taj pritisak i da li ćemo moći da obezbedimo te ljude”, kaže Goran Rodić iz Građevinske komora Srbije.
S obzirom na činjenicu da je samo u Beogradu 15.000 liftova odavno zrelo za rekonstrukciju i da čak milion i po stanova u Srbiji ne ispunjava propise o energetskoj efikasnosti, narednih godina biće potrebno sve više dobrih majstora.
“To su milioni fasadne stolarije, milioni kvadrata podova, keramike i desetine hiljada ljudi koji to treba da rade i to u narednih najmanje deset godina a mi ih nemamo. I tu ćemo doći u veliku docnju i za te poslove će radna snaga biti jako skupa”, kaže Rodić.
U godinama koje dolaze povećavaće se portažnja za majstorima, pa će i cena njihovih usluga rasti.