U jeku je berba maline u valjevskom kraju. Proizvođači su zadovoljni cenom, koja je premašila dve stotine dinara po kilogramu, ali je prinos kod većine malinara dva do tri puta manji nego što su se nadali.
Mladen Marić iz Sušice nadomak Valjeva već pola veka gaji malinu i zasad mu je za primer i pored štete koju mu je napravio junski grad. Ako se izuzme klimatski uticaj, Marić kaže da rod zavisi od načina uzgoja.
“Mora biti nahranjena, đubrivo na vreme i pravo đubrivo. Mora biti analiza zemljišta odrađena, znači da znamo šta dati toj biljci”, kaže Mladen Marić.
“Radimo jedanaest meseci da bi jedan mesec brali malinu. Teško nije, ko hoće da radi i ko je navikao da radio. A radni dan, u četiri je ustajanje, u pet smo u redu u malini i, zavisi, do osam, devet sati uveče beremo malinu”, ističe Jordanka Marić.
Na početku sezone cena maline bila je 200 dinara po kilogramu, sada je 220 dinara i još raste. Berač dnevno zaradi tri hiljade dinara.
“Ja sam zadovoljan na ovo što mi je ostalo, s obzirom da je cena solidna i imamo berače dobre koji su, što kažu, pažljivi, mi se trudimo da imamo kvalitet i da taj kvalitet stigne do potrošača”, ističe Mladen Marić.
“Nadam se da će ta viša cena maline stimulisati proizvođače da posle berbe maline uđu u svoje malinjake da ove rodne izdanke koji su doneli rod iseku, a da ove nove izdanke, koji će dogodine doneti rod, privremeno podignu i da posle toga urade zaštitu tih izdanaka”, navodi Đorđe Sovilj, stručnjak za voćarstvo Poljoprivredne stručne službe Valjevo.
U većini malinjaka u valjevskom kraju umesto očekivanih sedam do osam tona po hektaru, prinos je oko tri tone. Za bolji rod naredne sezone stručnjaci savetuju negovanje novih izdanaka. Zaštita od bolesti, štetočina i korova u malinjacima mora početi odmah posle berbe.