Saopstenje Kabineta ministra Milana Krkobabica:VRATIMO SJAJ LOVNOM TURIZMU
Saopstenje Kabineta ministra Milana Krkobabica:VRATIMO SJAJ LOVNOM TURIZMU
28/06/2020
Autor:
Info Press
Izvor: Ministarstvo za regionalni razvoj
Foto: Ministarstvo za regionalni razvoj
Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije
ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić odgovarajući na pitanja
povratnika iz inostranstva u šta da ulože svoj novac, posle konsultacija s
profesorom Novosadskog univerziteta dr Zoranom Ristićem, visokospecijalizovanim
stručnjakom za lov i lovni turizam i članom Nacionalnog tima za preporod sela
Srbije, ističu da je lovni turizam i farmski uzgoj divljači isplativ posao.
Lovni turizam je specifična privredna grana, čiji razvoj
može znatno da utiče na povećanje prihoda seoskog turizma. U Srbiji postoje
odlični uslovi i veliki neiskorišćeni potencijali za razvoj lovnog turizma,
visokokotirani u svetskim razmerama. Takve ocene ilustruje događaj iz 2017.
godine, kada je u Novom Kneževcu odstreljen najskuplji trofejni srndač na svetu
u istoriji lovnog turizma, za koga je strani lovac turista iz Švajcarske platio
14.000 evra. U Bačkom Monoštiru je odstreljen trofejni jelen koji je osvojio
titulu svetskog prvaka.
Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava potrebu
prilagođavanja propisa u korist domaćina, malih poljoprivrednih gazdinstava,
koje će se udružiti:
„Činjenica da je Srbija na svetskoj mapi lovišta zanimljiva destinacija i da je sada prihod od lovaca-turista na ovim istim prostorima manji za čak 7-8 puta, nego pre 30-40 godina, jasno ukazuje da postoje veliki neiskorišćeni potencijali u farmskom uzgoju divljači i lovnom turizmu. Potrebno je da država znatno smanji uslov za registraciju lovišta, koji sada iznosi 2.000 ha i da istovremeno poveća podsticaje za uzgoj zečeva, fazana i druge divljači. I,pre svega, za formiranje lovišta da daje u zakup na duži vremenski period neiskorišćeno državno zemljište. Posebna šansa je u uzgoju jelena lopatara, čije meso važi za najkvalitetnije na svetu, a prerađevine višestruko povećavaju zaradu. U Austriji postoji na stotine, a u Nemačkoj oko hiljadu farma jelena – lopatara. A u Srbiji, zbog oštrih veterinarskih propisa, ne postoji nijedna privatna farma za odgoj te najisplativije vrste jelena!? Jedinu pravu šansu u ozbiljnoj i profitabilnoj utakmici lovnog turizma, poljoprivredna gazdinstva imaće samo ako se udruže! Računamo na iskustvo, energiju i nesporni preduzetnički duh naših povratnika.“
Gazdovanje na oko 90 odsto teritorije Srbije pripada
lovačkim udruženjima, a 10 procenata javnim preduzećima
U lovačkom savezu cetralne Srbije ustanovljeno je 38 lovišta
sa kojima gazduju 38 lovačkih udruženja na površini od 1.2 miliona ha. Bave se
uzgojem sitne i krupne divljači. JP Srbijašume koristi 44 lovišta ukupne
površine 488.000 ha. Imaju 13 ograđenh lovišta površine oko 4.600 ha na kojima
gaje sve vrste krupne divljači: jelena, jelena lopatara, muflona, divlju
svinju. U svim lovištima imaju oko 16.000 grla krupne divljači sa godišnjim
odstrelom od 2.200 grla. Raspolažu i sa dve fazanerije kapaciteta 25.000
fazanskih pilića, a trenutna proizvodnja je 15.000 fazanskih ptica. Smeštaj
lovaca turista je u 17 lovačkih kuća kapaciteta oko 250 ležajeva.
AP Vojvodina ima 152 lovišta na površini od 2,25 miliona
hektara. Lovačka udruženja, njih 120, gazduju na površini od 2 miliona ha. Na
ribnjacima je ustanovljeno 13 lovišta ukupne površine 9.250 ha. JP Vojvodina
šume gazduje sa 17 lovišta ukupne površine oko 110.000 ha od kojih je ograđenih
lovišta na 27.500 ha. U gotovo svim lovištima imaju lovačke domove za smeštaj
lovaca turista. U ograđenim lovištima se uzgajaju sve vrste krupne divljači. JP
Nacionalni parku „Fruška Gora“ gazduje lovištem ukupne površine 25.500 ha i
bavi se uzgojem krupne i sitne divljači. Ima i ograđeno lovište „Vorovo“ u
kojem gaju muflona, jelena lopatara i divlju svinju. Vojska Srbije ima lovišta
Morović i Karađorđevo u kojem gaji sve vrste krupne divljači.
Na celoj teritoriji Republike postoji samo jedno privatno
lovište „Eko agri“ kod Bele Crkve u AP Vojvodini na površini od 2.400 ha. Nema
ih više jer prema važećim propisima za sticanje statusa korisnika lovišta
neophodno je posedovati površinu od najmanje 2.000 ha, što je poseban problem u
centralnoj Srbiji.
Profesor dr Zoran Ristić podseća na zlatna vremena lovnog
turizma u Srbiji, kada je u periodu 1970-1990 godina u našu zemlju dolazilo
7.000-10.000 lovaca-turista i kada je prihod (preračunat u evre) iznosio oko
11,5 miliona evra godišnje. Od toga je samo promet od sitne divljači u lovačkim
udruženjima dostizao 7-10 miliona evra. Dolazili su lovci iz: Italije, Španije,
Nemačke, Austrije, Francuske, Velike Britanije, Grčke… Godišnji prihod samo
od odstrela fazana iznosio je 300.000-500.000 evra (11 evra po fazanu),
165.000-330.000 evra za zečeve (33 evra po
grlu), oko 400.000 evra od prodaje 2.000 srna i lanadi. Samo
od prodaje trofeja (rogova) srndači zarađeno je 300.000 evra (prosečno po oko
250 evra). Po 150.000-300.000 evra je bio prihod od lova na grlice i gugutke i
isto toliko na prepelice itd. I još je od taksi za ulazak u lovišta (usluge
lovočuvara i pratilaca u lovu) zarađivano blizu 200.000 evra godišnje. Danas
Srbija od lovnog turizma (krupne i sitne divljači) zaradi svega 1-1,5 miliona
evra godišnje.
Profesor Ristić podseća da je pre više decenija Srbija u
lovišta unosila 800.000-900.000 fazanskih pilića, dok je danas taj broj gotovo
četiri puta manji. Mnogo veća bi trebalo da budu i ulaganja u lovišta kroz
veštačku proizvodnju zečeva, poljskih jerebica, divljih pataka i druge sitne
divljači.
Pored već postojećih staništa gde je razvijen lovni turizam
(Beograd, Lazarevac, Mladenovac, Lapovo, Kragujevac, Novi Kneževac, Subotica,
Sombor, Nova Crnja, Bačka Topola, Niš, kao najbogatija oblast sa prirodnom
populacijom autohtone rase poljskih jerebica), odlični uslovi za razvoj lovnog
turizma postoje i na Kopaoniku, gde mogu da se gaji i evropski bizon, okolini
Vranja, Aranđelovca, Niša, u Jižnom Banatu i delu Srema – svuda gde ima
prirodnih izvora vode.
Kako navodi prof. dr Zoran Ristić, četvoročlano
poljoprivredno gazdinstvo svoju egzistenciju bi moglo da obezbedi uzgojem 100
jelena lopatara. Preporučuje da se u taj posao krene nabavkom matičnog stada 20
jelena (3-5 mužjaka i 15-17 ženki), koje će nakon četiri godine da naraste na
oko 100 grla. Za nabavku 20 jelena neophodno je uložiti oko 10.000 evra, a za
ogradu na 2-5 ha livada i šuma potrebno je još oko 2.000 evra. Za kopanje
bunara potrebno je izdvojiti od 200 evra (u Vojvodini), 1.000 (u brdima) i 2.000
evra (u planinskim predelima). Vraćanje uloženog može se očekivati za oko pet
godina ili ranije ako se poljoprivrednici udruže i ne prodaju sirovo, već
prerađeno meso. Sa 100 grla jelena lopatara, godišnji prihod može da bude
12.000-13.000 evra. Isplative su još farme: fazana, jerebica, divljih pataka…
Akademik Dragan Škorić ističe da se ubuduće mora strogo
voditi računa o upotrebi hemijskih sredstava – pesticida, kako se ne bi
ponavljali tragični slučajevi trovanja srna (Nova Crnja 2018) i druge divljači
na celoj teritoriji Republike Srbije.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i
druge građane da ozbiljno razmisle o ulaganju svojih sredstava u farmski uzgoj
divljači, da se temeljito konsultuju sa vrhunskim stručnjacima iz ove oblasti,
poput prof. dr Zorana Ristića, da se opredele za zasnivanje matičnog stada ili
jata, ali i da ne ostanu na tome, već da krenu i u više faze prerade, čime
znatno podižu profitabilnost ulaganja. Istovremeno, u specijalizovanim
prerađivačkim pogonima omogućiće i zapošljavanje određenog broja, pre svega
mladih ljudi, u svojim lokalnim sredinama. Nacionalni tim za preporod sela
Srbije podseća uvažene povratnike i cenjene domaćine Srbije da će u svemu tome
imati punu podršku države Srbije i lokalnih samouoprava. Posebno ističe
spremnost naučne zajednice – Akademijskog odbora za selo SANU da im u tom
izazovnom i neizvesnom poduhvatu nesebično pomognu.
Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.
Spisak dosadašnjih komentara za članak "Saopstenje Kabineta ministra Milana Krkobabica:VRATIMO SJAJ LOVNOM TURIZMU". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.
U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.
Filmski i video program Umetničke galerije Nadežda Petrović, sa malim zakašnjenjem iz objektivnih razloga počinje svoju novu sezonu u ponedeljak, 4. novembra u 20 h. Ove godine, program će se održavati u Galeriji ”Risim”, a… […]
Zajednica fudbalskih klubova Superlige Srbije i Prve lige Srbije saopštila je da će na mečevima SLS i PLS biti “nulta tolerancija” i oštrije sankcije za korišćenje pirotehničkih sredstava. Rastuća pojava korišćenja pirotehničkih sredstava… […]
U subotu 2. novembra biće aktivirani polasci gradskog prevoza na vanrednoj liniji Duboki Potok-Sarića Osoje. Razlog aktiviranja ove linije su predstojeće Mitrovske zadušnice. Termini polazaka iz Dubokog Potoka su: 10, 10:30, 11, 11:30,… […]
Spoljno trgovinska razmena privrede Moravičkog okruga u prvih 8 meseci godine nešto je manja nego u istom periodu prošle godine. Izvoz je iznosi 459 miliona evra I manji za 6,8 odsto, a uvoz… […]
Međunarodni festival animiranog filma ANIMANIMA 2024, po 18. put pred svojom publikom! Tokom četiri festivalska dana od 6. do 9. novembra u Velikoj dvorani Kulturnog centra u Čačku glavni takmičarski program predstaviće selekciju… […]
Saopstenje Kabineta ministra Milana Krkobabica:VRATIMO SJAJ LOVNOM TURIZMU
28/06/2020
Autor:
Info Press
Izvor: Ministarstvo za regionalni razvoj
Foto: Ministarstvo za regionalni razvoj
Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije
ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić odgovarajući na pitanja
povratnika iz inostranstva u šta da ulože svoj novac, posle konsultacija s
profesorom Novosadskog univerziteta dr Zoranom Ristićem, visokospecijalizovanim
stručnjakom za lov i lovni turizam i članom Nacionalnog tima za preporod sela
Srbije, ističu da je lovni turizam i farmski uzgoj divljači isplativ posao.
Lovni turizam je specifična privredna grana, čiji razvoj
može znatno da utiče na povećanje prihoda seoskog turizma. U Srbiji postoje
odlični uslovi i veliki neiskorišćeni potencijali za razvoj lovnog turizma,
visokokotirani u svetskim razmerama. Takve ocene ilustruje događaj iz 2017.
godine, kada je u Novom Kneževcu odstreljen najskuplji trofejni srndač na svetu
u istoriji lovnog turizma, za koga je strani lovac turista iz Švajcarske platio
14.000 evra. U Bačkom Monoštiru je odstreljen trofejni jelen koji je osvojio
titulu svetskog prvaka.
Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava potrebu
prilagođavanja propisa u korist domaćina, malih poljoprivrednih gazdinstava,
koje će se udružiti:
„Činjenica da je Srbija na svetskoj mapi lovišta zanimljiva destinacija i da je sada prihod od lovaca-turista na ovim istim prostorima manji za čak 7-8 puta, nego pre 30-40 godina, jasno ukazuje da postoje veliki neiskorišćeni potencijali u farmskom uzgoju divljači i lovnom turizmu. Potrebno je da država znatno smanji uslov za registraciju lovišta, koji sada iznosi 2.000 ha i da istovremeno poveća podsticaje za uzgoj zečeva, fazana i druge divljači. I,pre svega, za formiranje lovišta da daje u zakup na duži vremenski period neiskorišćeno državno zemljište. Posebna šansa je u uzgoju jelena lopatara, čije meso važi za najkvalitetnije na svetu, a prerađevine višestruko povećavaju zaradu. U Austriji postoji na stotine, a u Nemačkoj oko hiljadu farma jelena – lopatara. A u Srbiji, zbog oštrih veterinarskih propisa, ne postoji nijedna privatna farma za odgoj te najisplativije vrste jelena!? Jedinu pravu šansu u ozbiljnoj i profitabilnoj utakmici lovnog turizma, poljoprivredna gazdinstva imaće samo ako se udruže! Računamo na iskustvo, energiju i nesporni preduzetnički duh naših povratnika.“
Gazdovanje na oko 90 odsto teritorije Srbije pripada
lovačkim udruženjima, a 10 procenata javnim preduzećima
U lovačkom savezu cetralne Srbije ustanovljeno je 38 lovišta
sa kojima gazduju 38 lovačkih udruženja na površini od 1.2 miliona ha. Bave se
uzgojem sitne i krupne divljači. JP Srbijašume koristi 44 lovišta ukupne
površine 488.000 ha. Imaju 13 ograđenh lovišta površine oko 4.600 ha na kojima
gaje sve vrste krupne divljači: jelena, jelena lopatara, muflona, divlju
svinju. U svim lovištima imaju oko 16.000 grla krupne divljači sa godišnjim
odstrelom od 2.200 grla. Raspolažu i sa dve fazanerije kapaciteta 25.000
fazanskih pilića, a trenutna proizvodnja je 15.000 fazanskih ptica. Smeštaj
lovaca turista je u 17 lovačkih kuća kapaciteta oko 250 ležajeva.
AP Vojvodina ima 152 lovišta na površini od 2,25 miliona
hektara. Lovačka udruženja, njih 120, gazduju na površini od 2 miliona ha. Na
ribnjacima je ustanovljeno 13 lovišta ukupne površine 9.250 ha. JP Vojvodina
šume gazduje sa 17 lovišta ukupne površine oko 110.000 ha od kojih je ograđenih
lovišta na 27.500 ha. U gotovo svim lovištima imaju lovačke domove za smeštaj
lovaca turista. U ograđenim lovištima se uzgajaju sve vrste krupne divljači. JP
Nacionalni parku „Fruška Gora“ gazduje lovištem ukupne površine 25.500 ha i
bavi se uzgojem krupne i sitne divljači. Ima i ograđeno lovište „Vorovo“ u
kojem gaju muflona, jelena lopatara i divlju svinju. Vojska Srbije ima lovišta
Morović i Karađorđevo u kojem gaji sve vrste krupne divljači.
Na celoj teritoriji Republike postoji samo jedno privatno
lovište „Eko agri“ kod Bele Crkve u AP Vojvodini na površini od 2.400 ha. Nema
ih više jer prema važećim propisima za sticanje statusa korisnika lovišta
neophodno je posedovati površinu od najmanje 2.000 ha, što je poseban problem u
centralnoj Srbiji.
Profesor dr Zoran Ristić podseća na zlatna vremena lovnog
turizma u Srbiji, kada je u periodu 1970-1990 godina u našu zemlju dolazilo
7.000-10.000 lovaca-turista i kada je prihod (preračunat u evre) iznosio oko
11,5 miliona evra godišnje. Od toga je samo promet od sitne divljači u lovačkim
udruženjima dostizao 7-10 miliona evra. Dolazili su lovci iz: Italije, Španije,
Nemačke, Austrije, Francuske, Velike Britanije, Grčke… Godišnji prihod samo
od odstrela fazana iznosio je 300.000-500.000 evra (11 evra po fazanu),
165.000-330.000 evra za zečeve (33 evra po
grlu), oko 400.000 evra od prodaje 2.000 srna i lanadi. Samo
od prodaje trofeja (rogova) srndači zarađeno je 300.000 evra (prosečno po oko
250 evra). Po 150.000-300.000 evra je bio prihod od lova na grlice i gugutke i
isto toliko na prepelice itd. I još je od taksi za ulazak u lovišta (usluge
lovočuvara i pratilaca u lovu) zarađivano blizu 200.000 evra godišnje. Danas
Srbija od lovnog turizma (krupne i sitne divljači) zaradi svega 1-1,5 miliona
evra godišnje.
Profesor Ristić podseća da je pre više decenija Srbija u
lovišta unosila 800.000-900.000 fazanskih pilića, dok je danas taj broj gotovo
četiri puta manji. Mnogo veća bi trebalo da budu i ulaganja u lovišta kroz
veštačku proizvodnju zečeva, poljskih jerebica, divljih pataka i druge sitne
divljači.
Pored već postojećih staništa gde je razvijen lovni turizam
(Beograd, Lazarevac, Mladenovac, Lapovo, Kragujevac, Novi Kneževac, Subotica,
Sombor, Nova Crnja, Bačka Topola, Niš, kao najbogatija oblast sa prirodnom
populacijom autohtone rase poljskih jerebica), odlični uslovi za razvoj lovnog
turizma postoje i na Kopaoniku, gde mogu da se gaji i evropski bizon, okolini
Vranja, Aranđelovca, Niša, u Jižnom Banatu i delu Srema – svuda gde ima
prirodnih izvora vode.
Kako navodi prof. dr Zoran Ristić, četvoročlano
poljoprivredno gazdinstvo svoju egzistenciju bi moglo da obezbedi uzgojem 100
jelena lopatara. Preporučuje da se u taj posao krene nabavkom matičnog stada 20
jelena (3-5 mužjaka i 15-17 ženki), koje će nakon četiri godine da naraste na
oko 100 grla. Za nabavku 20 jelena neophodno je uložiti oko 10.000 evra, a za
ogradu na 2-5 ha livada i šuma potrebno je još oko 2.000 evra. Za kopanje
bunara potrebno je izdvojiti od 200 evra (u Vojvodini), 1.000 (u brdima) i 2.000
evra (u planinskim predelima). Vraćanje uloženog može se očekivati za oko pet
godina ili ranije ako se poljoprivrednici udruže i ne prodaju sirovo, već
prerađeno meso. Sa 100 grla jelena lopatara, godišnji prihod može da bude
12.000-13.000 evra. Isplative su još farme: fazana, jerebica, divljih pataka…
Akademik Dragan Škorić ističe da se ubuduće mora strogo
voditi računa o upotrebi hemijskih sredstava – pesticida, kako se ne bi
ponavljali tragični slučajevi trovanja srna (Nova Crnja 2018) i druge divljači
na celoj teritoriji Republike Srbije.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i
druge građane da ozbiljno razmisle o ulaganju svojih sredstava u farmski uzgoj
divljači, da se temeljito konsultuju sa vrhunskim stručnjacima iz ove oblasti,
poput prof. dr Zorana Ristića, da se opredele za zasnivanje matičnog stada ili
jata, ali i da ne ostanu na tome, već da krenu i u više faze prerade, čime
znatno podižu profitabilnost ulaganja. Istovremeno, u specijalizovanim
prerađivačkim pogonima omogućiće i zapošljavanje određenog broja, pre svega
mladih ljudi, u svojim lokalnim sredinama. Nacionalni tim za preporod sela
Srbije podseća uvažene povratnike i cenjene domaćine Srbije da će u svemu tome
imati punu podršku države Srbije i lokalnih samouoprava. Posebno ističe
spremnost naučne zajednice – Akademijskog odbora za selo SANU da im u tom
izazovnom i neizvesnom poduhvatu nesebično pomognu.
INFORMATIVNA SLUŽB
Napiši komentar
komentari
Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.
Spisak dosadašnjih komentara za članak "Saopstenje Kabineta ministra Milana Krkobabica:VRATIMO SJAJ LOVNOM TURIZMU". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
Filmski i video program Umetničke galerije Nadežda Petrović, sa malim zakašnjenjem iz objektivnih razloga počinje svoju novu sezonu u ponedeljak, 4. novembra u 20 h. Ove godine, program će se održavati u Galeriji ”Risim”, a… […]
Zajednica fudbalskih klubova Superlige Srbije i Prve lige Srbije saopštila je da će na mečevima SLS i PLS biti “nulta tolerancija” i oštrije sankcije za korišćenje pirotehničkih sredstava. Rastuća pojava korišćenja pirotehničkih sredstava… […]
U subotu 2. novembra biće aktivirani polasci gradskog prevoza na vanrednoj liniji Duboki Potok-Sarića Osoje. Razlog aktiviranja ove linije su predstojeće Mitrovske zadušnice. Termini polazaka iz Dubokog Potoka su: 10, 10:30, 11, 11:30,… […]
Ovaj web sajt koristi kolačiće kako bi izvršavao određene funkcionalnosti, te radi analize poseta i prilagođavanja sadržaja. Načini prikupljanja, obrade i upravljanja ličnim podacima, definisani su dokumentom Politika privatnosti.
Obavezni kolačići
Obavezni kolačići su oni koji omogućavaju neometan rad sajta. Drugačije se nazivaju i funkcionalnim kolačićima. Njihovim isključivanjem ispravan rad ovog sajta ne bi bio moguć, te se oni nalaze u ovoj kategoriji obaveznih.
Ukoliko isključite ove kolačiće, nećemo biti u mogućnosti da zapamtimo vaša podešavanja privatnosti i obaveštenje o kolačićima biće iznova učitano na svakoj stranici koju posetite.
Analitički i marketinški kolačići
Ovi kolačići nam omogućavaju da prikupimo podatke o načinima korišćenja sajta i dalje unapređujemo sajt, kako bismo mogli da pružimo korisne i kvalitetne informacije, te pozitivna i personalizovana korisnička iskustva.
Molimo vas odobrite obavezne kolačiće kako bismo mogli da upamtimo vaša podešavanja.