Nije da baš baš morate, ali bilo bi kul ako u narednim danima poslušate novi album dobitnika Nobelove nagrade za književnost, album tužne devojčice, grupu besnih misterioznih crnaca, saradnju neo soul legendi, i prelazak na tamnu stranu mladog domaćeg repera.
Elektronski album Boba Dylana sa trap momentima i začinima? Gostovanje Cardi B i Nicki Minaj? Pesma u kojoj Dylan žali što nije stigao da sarađuje sa velikim talentom Avicci-jem? Pesma od deset minuta u kojoj Dylan iznosi svoje teorije o tome ko je Banksy? Pesma koja je predviđena samo da se otpleše na TikToku? Ništa od ovog se ne nalazi na novom, trideset devetom po redu, albumu dobitnika Nobeleove nagrade za književnost, već samo ono što ljudi koji puste novi album i žele da čuju, filozofsku kontemplaciju o današnjem vremenu dok u pozadini svira blues, rock i country. Preporuka za fanove Dylana, znamo da ih ima mnogo.
Phoebe Brigders – Punisher
Phoebe Bridgers je za kratko vreme izrasla u jedno pravo malo božanstvo za određene krugove, uglavnom tužnjikavih post tinejdžera, nesnađenih u okrutnom svetu. A mlada plavokosa Phoebe baš o tome i piše. Nešto kao imenjakinja joj iz serije Friends, s tim što ovde nema pesama o ”smrdljivoj mački” već priče i pričica iz životarenja u rodnom gradu, kao i o putovanju širom sveta, s obzirom na to da je Bridgers zbog uspeha prethodnog albuma otišla na mesta na kojima nikada nije bila (poslušajte pesmu Kyoto). U indie folk maniru na ovom albumu možete naći priče o svim onim stvarima koje joj nisu davale mira, pa nije mogla da zaspi pre 5, 6 izjutra, ali sa bistrm i humorom začinjenim zaokretom. Preporuka za sve one dečake i devojčice koji nemaju petlju da priđu svojim simpatijama u gradu.
Sault – Untitled
Živimo u takvom trenutku da je možda i najbolja reklama za neku muziku i neki bend da imaju album koji se zove Untitled, a da na omotu preovlađuje crna boja iz koje izranja pomalo nevidljiva pesnica. Mada, kad vratimo vreme unazad, kad pa nije bilo takvo vreme. Treći album misterioznog benda, o kojem i dalje nemamo mnogo pojma, jeste kolekcija neo soul, RnB i funk pesama, nežnih i tihih, ali i militantnih ko u vreme kad su Public Enemy bili najbesniji. U dvadeset pesama su uspeli da kanališu sav bes i tugu koju trenutno osećaju. Za sve fanove koji su poslušali prošlonedeljnu preporuku, i puštali sebi Run The Jewels, evo albuma uz koji mogu malo da odmore uši, ali poruka je ista.
Roy Ayers, Adrian Younge, Ali Shahed Muhhamad – Jazz Is Dead 002
Znaš ono u filmovima kad se frajer pravi da ne prepoznaje ribu. E pa tako nešto i ovi momci, Adrian Younge i Ali Shahed Muhhamed. Nazvali su svoju izdavačku kuću, a i kompilacije, Jazz Is Dead, a on življi više nego ikad. Početkom godine je izašla prva istoimena kompilacija, na kojoj au Adrian i Ali sarađivali sa svojim idolima, a evo je sad i druga, u potpuosti urađena sa neo soul ikonom Roy Ayers-om (onaj čika što peva svima znanu Everybody Loves A Sunshine). Sve je snimano na instrumentima i raznim nekim cakama u studiju kao da se sedamdesete nikad nisu završile. Iz osam traka na ovom albumu isijava ljubav prema muzici u njenoj najčistijoj formi, i poštovanje prema velikom nasleđu koju veličina kao što je Roy Ayers nosi sa sobom. Za sve one koji su na naslov Jazz is dead pomislili šta bre, kako mrtav???