Po ulaganjima u nauku u regionu od Srbije jedino lošija Albanija

Dok u najrazvijenijim zemljama tražnja za visokoobrazovanim kadrovima stalno raste, zbog čega se za finansiranje obrazovanja izdvaja sve više sredstava, u Srbiji prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. čak trećina stanovništva (34,4 odsto) starijih od 15 godina ima završenu samo osnovnu školu, a oko tri odsto ne ume ni da se potpiše. 

A kakvo nam je obrazovanje, takva nam je i kvalifikaciona struktura zaposlenih, pa Srbija nikako da iskorači iz grupe zemalja sa najvećim učešćem nekvalifikovane radne snage u ukupnoj zaposlenosti, gde nam društvo prave Albanija, Peru i Paragvaj.

Prema procenama OECD-a, normalno razvijena zemlja treba da ima najmanje 20 odsto visokoobrazovanih jer obrazovanje doprinosi kvalitetu radne snage, inovacijama, istraživanju, otvaranju novih radnih mesta… 
Na OECD-ovoj listi najobrazovanijih nacija na prvom mestu sa 51 odsto odraslih koji imaju univerzitetsku diplomu nalazi se Kanada, drugi je Izrael, treći Japan, dok u Srbiji fakultetsku diplomu ima tek jedna desetina stanovništva. 

Sve zemlje koje imaju veliki broj fakultetski obrazovanih godišnje za obrazovanje izdvajaju više od šest odsto BDP-a (SAD čak 9,9 odsto), a Srbija tek oko 4,5 odsto BDP-a, dok smo po ulaganjima u nauku, koja u proseku iznose oko pola procenta BDP-a, pa i manje, među najlošijima u svetu. Izuzev Albanije, sve zemlje u okruženju za nauku izdvajaju znatno više od nas, a Slovenija i Hrvatska i više od jednog procenta BDP-a. Otuda ne iznenađuje što u Srbiji na 10.000 stanovnika ima svega 11,55 stalno zaposlenih istraživača s punim radnim vremenom (u Hrvatskoj 16, u Sloveniji 19,19), dok je u zemljama EU prosek 25 istraživača.

Imamo solidnu Strategiju razvoja obrazovanja do 2020. koja predviđa da za godinu-dve izdvajanja za ovu oblast dostignu prosek zemalja EU od oko šest odsto BDP-a, a broj visokoobrazovanih mladih ljudi u dobi od 30 do 34 godine poveća na 38,5 odsto, međutim aktuelni režim na svakom koraku podstiče prosečnost i lažne vrednosti, a negira i ponižava istinski kvalitet. 

Na prošlogodišnjoj svečanoj dodeli ugovora o zaposlenju nekolicini od ukupno 100 najboljih diplomaca svih medicinskih fakulteta u Srbiji, predsednik države se požalio što njegovi telohranitelji, u čiju obuku je društvo uložilo puno para, radije odlaze da čuvaju leđa bahatim tajkunima, doduše za tri puta veću platu. A mladi lekari, koji predstavljaju budućnost srpske medicine, su dobili upozorenje  da će ubuduće imati obavezu da dva puta duže rade u Srbiji nego što im traje specijalizacija (do sada je ta obaveza bila jednaka trajanju specijalizacije). I to za plate koje su, prema nedavnoj analizi Fiskalnog saveta, za trećinu niže nego plate u policiji (prosek u zdravstvu 55.000, a u MUP 73.000 dinara).   

Od 46.757 naših građana kojima su SAD u periodu 2000-2009. izdale useljeničke vize, oko deset odsto poseduje visoko obrazovanje, a samo u toku tri školske godine, od 2000. do 2002, na univerzitetima SAD doktorirala su 253 građanina Srbije, od kojih se svega njih tridesetak vratilo u zemlju.  
Osim u SAD, veliki broj naučnika i inženjera iselio se u Kanadu i Australiju, a među zemljama EU glavne destinacije naših naučnika su Velika Britanija, Nemačka i Francuska. Dakle, pravi srpski doktori nauka u većini su razmešteni u šest visokorazvijenih zemalja, a oni lažni, sa plagiranim diplomama, u ministarstvima, javnim preduzećima…

#nauka, #obrazovanje, #ulaganje

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.