Koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević kaže za RTS da skoro nijedna žena ubijena ove godine nije prijavljivala nasilje koje je trpela. I žrtve i nasilnici su iz svih kategorija stanovništva, napominje Stanojevićeva.
Od početka godine u porodičnom nasilju ubijeno je 13 žena, četiri više nego u istom periodu prošle godine. Statistika se godinama ne menja uprkos zakonima i strategijama.
Koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević rekla je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je prošle godine bilo devet žrtava, i da je svake godine vrlo sličan broj.
“Mi se stalno vrtimo oko neke približne cifre, a suštinski ne radimo ništa da bi se do nekih žena doprlo. Ono što je takođe problem kod žena koje su ubijene ove godine – maltene nijedna nije prijavljivala nasilje koje je trpela”, napominje Stanojevićeva.
Ubijene žene, kako objašnjava, ili nisu prepoznavale nasilje ili nisu smele da ga prijave.
Što se tiče motiva zločina, koordinatorka Sigurne kuće navodi da je u svim tim slučajevima manje-više razlog bila patološka ljubomora.
Stanojevićeva navodi da i nasilnici i žrtve uglavnom dolaze iz svih kategorija stanovništva.
“Imamo i jako siromašne žene, vrlo često su korisnice sigurnih kuća, ali imamo i žene koje su iz viših slojeva, koji su i obrazovane, imaju materijalne mogućnosti i pored toga su trpele nasilje”, navodi Stanojevićeva.
I nasilnici su iz svih struktura društva, kao i žrtve, napominje koordinatorka Sigurne kuće i dodaje da se radi o ponašanju koje je naučeno u primarnoj porodici.
“To su žene koje su već imale prilike da vide nasilje prilikom svog odrastanja. To se prenosi, uči po modelu”, objašnjava Stanojevićeva.
Ocenjujući novu zakonsku regulativu, kaže da taj zakon kao i svi drugi ne može da reši svaki slučaj.
“Mi i dalje imamo probleme nezavisno od toga što taj zakon postoji. Kada se nasilnik privremeno iseli iz stana, pa se vrati, nasilje se nastavlja. Nemamo dorečeno do kraja šta se dešava kada prođe kaznena mera”, kaže koordinatorka Sigurne kuće.