U Šumadiji jedanaesti dan nema novih obolelih. Stabilnoj epidemiološkoj situaciji, doprinela je blagovremena organizacija zdravstvenog sistema i posvećenost medicinskih radnika.
Jedanaestog marta na infektivnu kliniku Kragujevcu stiže pacijent iz Paraćina. Sumnja se da je zaražen koronavirusom. Prima ga doktorka Ružica Radojević Marjanović – infektolog i klinički virusolog. Počinje borba za svaki dah.
“Dotada smo imali samo teoretska znanja, kontakte sa kolegama koji su već bili u epidemji i nikakva praktična iskustva. Ali, na osnovu kliničke slike i detaljnih epidemioloških podataka koje nam je pacijent dao, bili smo veoma sigurni da se radi o kovid infekciji”, rekla je Ružica Marjanović.
Za dva meseca 650 pacijenata prošlo je trijažu i lečenje na infektivnoj klinici. Oni su prvi na udaru.
“Ova epidemija nas je naučila koliko je bitan timski rad i mi smo svi tu kao kolektiv odradili dobar posao, 12 sati dnevno”, kaže Nikola Dragović, medicinski tehničar u KC Kragujevac.
“Najviše smo strahovali za mlade kolege, volontere, koji su neiskusni, koje želimo da sačuvamo i koji su budućnost infektivne klinike. I za veliki broj naših tehničara koji su mnogo duže vremena provodili u neposrednom kontaktu sa pacijentima”, ističe Ružica Marjanović.
Konsultacije sa kolegama, obilazak pacijenata, medicinski protokoli, rad u virusološkoj laboratoriji, sve to čini njen dan. Jasna procedura, bezbroj presvlačenja i pranja ruku… Petnaestogodišnje iskustvo, usavršanje i znanje, ali kovid je i dalje nepoznanica.
“Oporavak ne možemo da predvidimo, postoje parametri kojima se rukovodimo kada procenjujemo njihovo stanje i potencijalni ulazak u respiratornu infekciju, ali još uvek nismo sasvim sigurni kako će se infekcija završiti, da li će imati svoje nove talase, da li će biti sezonskog tipa i vratiti nam se ponovo na jesen, kakav je imunološki odgovor organizma, o tome malo znamo”, ističe Ružica Marjanović.
Danonoćno – nekad sa samo petnaestak minuta pauze, zdravstveni radnici su u kovid centrima. Ljudi posvećeni svakom pacijentu. Željni svakodnevice i privatnog života.
“Uželela sam se zagrljaja i bliskog kontakta sa sinom, a snagu mi daje zahvalnost pacijenata, koji su izašli sa klinike sa željom, da nam vide lica”, rekla je Ružica Marjanović.