Lideri EU i Zapadnog Balkana počeli su zajednički video samit koji se održava umesto sastanka planiranog za početak maja u Zagrebu. Srbiju predstavlja predsednik Aleksandar Vučić.
U Briselu najavljuju da će se lideri u današnjem razgovoru fokusirati na odgovor na krizu kovid 19, a da sama politika proširenja nije deo agende.
Pitanje zajedničkog odgovora Zapadnog Balkana i EU i solidarnosti je neminovno došlo u prvi plan i ono će zauzeti centralno mesto u zajedničkoj deklaraciji koja bi danas trebalo da bude usvojena. Tu se podseća da je EU do sada izdvojila 3,3 milijarde evra kao pomoć Zapadnom Balkanu za saniranje neposrednih ekonomskih i zdravstvenih posledica epidemije.
Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Suma Čakrabarti, najavio je snažno povećanje finansiranja Zapadnog Balkana u ovoj godini od čak 1,7 milijardi evra u odnosu na prošlogodišnjih rekordnih 1,3 milijarde.
Čakrabarti je, u obraćanju na virtuelnom samitu, naveo da će EBRD pojačati podršku reformama koje će regionu pomoći da se izbori sa ekonomskim uticajem pandemije koronavirusa.
Srbiju na video-samitu predstavlja predsednik Aleksandar Vučić, a sa Zapadnog Balkna razgovorima prisustvuju i albanski premijer Edi Rama, predsedavajući Predsedništva BiH Šefik Džaferović, crnogorski predsednik Milo Đukanović, makedonski premijer Oliver Spasovski i predsednik privremenih prištinskih institucija Hašim Tači.
Sa evropske strane na video-konfrenciji učestvuju lideri 27 država članica EU, čelnici EU institucija kao i predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke, Evropske investicione banke i Saveta za regionalnu saradnju.
Konferencija se održava u organizaciji Hrvatske, kao predsedavajuće Savetom EU, a očekuje se i usvajanje “Zagrebačka delaracija”.
Nedvosmislena podrška evropskoj perspektivi regiona
Fokus Delaracije biće na “jedisntvu i solidarnosti” u borbi protiv korona virusa, ali i na EU podršci regionu u odgovoru na krizu kovid 19.
Delaracija koju potpisuju lideri EU, uz “konsultacije” sa liderima Zapadnog Balkana, ponavlja i važnost reformskog procesa u regionu sa fokusom na vladavini prava, demokratiji, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, poštovanu ljudskih prava, prava manjina i rodne ravnopravnosti.
Zapadni Balkan se poziva na dalje odlučne korake u procesu pomirenja i saradnje i rešavanja bilatreanih problema pri čemu se pozdravlja izbor EU Specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine i drugih regionalnih pitanja.
EU lideri će partnere sa Zapadnog Balkana pozvati da napreduju ka punom usklađivanju sa EU spoljnom i bezbednosnom politikom kao i da jačaju zajedničku saradnji na rešavanju zajedničkih izazova kao što su zajednička bezbednost, borba protiv terorizma i ekstremizma, migracije, trgovina ljudima, drogom i oružjem.
“U cilju dalje promocije naših zajedničkih interesa, EU lideri su spremni da osnaže politički dijalog, uključujući i sastanke na najvišem nivou”, između EU i Zapadnog Balkana”, stoji u zaključku Deklaracije.
Na kraju razgovora zaključke konferencije predstaviće predsednica Evropske komsije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i hrvatski premijer Andrej Plenković.
Plenković: Hrvatska spremna da podrži evropske napore suseda
Premijer Andrej Plenković izjavio je uoči samita da je Hrvatska spremna da podrži reformske i evropske napore susednih zemalja.
“Ne samo u kontekstu pregovora za pristupanju koje vode Crna Gora i Srbija, ne samo u kontekstu vrlo važne odluke Evropskog saveta kada je zahvaljujući i diplomatskom angažmanu Hrvatske došlo do odluke o otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom i poruka koja ide prema BiH, važnoj zemlji kojoj želimo da pomognemo u reformama”, rekao je Plenković.