Makedonska pravoslavna crkva potencijalni supernosilac: Država uvela stroge mere, ali širom otvorila bogomolje

Uskršnji praznici ove godine su zbog pandemije drugačiji nego prethodnih – Vatikan je odlučio da zatvori crkve za katolički Uskrs, a papa Franja se obratio vernicima iza zatvorenih vrata Bazilike Svetog Petra. Saudijska Arabija zabranila je molitve u džamijama, dok je Sveti sinod Grčke pravoslavne crkve saopštio da će svi hramovi biti zaključani tokom praznika i pozvao vernike da se mole u svojim kućama. Međutim, grčki komšija – Severna Makedonija – krenula je drugim putem, piše “Forin polisi”.

Uprkos striktnom zatvaranju nacije zbog pandemije, severnomakedonska vlada odlučila je da dozvoli pravoslavnim vernicima da uzmu pričešće za uskrs iz iste kašičice i putira, što bi moglo podstaći veliko širenje novog korona virusa.

Pričešće u pravoslavnoj crkvi podrazumeva da sveštenik stavi hleb u putir u kojem se nalazi vino, a koji simbolišu telo i krv Hrista. Kako se hleb natapa vinom, sveštenik kašičicom stavlja po jedan komadić svakom verniku u usta, a na kraju sveštenik popije vino koje je ostalo u putiru.

Severnomakedonska vlada, koja je zatvorila skoro sve firme i čak zabranila ljudima da izlaze iz kuća u određeno vreme, otvorila je vrata hramova 16. i 17. aprila, na Veliki četvrtak i petak. Pravoslavna crkva je sa svoje strane ispunila ono što je prethodno rekla da će uraditi – deliti ljudima pričest iz istih putira i kašičica.

Kad je televizijska stanica Telma upitala portparola Makedonske pravoslavne crkve, mitropolita Timotija, da li će sveštenici koristiti iste kašičice da vernicima daju pričest imajući u vidu tekuću pandemiju, on je odgovorio:

 Apsolutno. Ko se plaši ne treba da dođe. Nećemo menjati vekovnu tradiciju.

Vlada je odlučila da na ovo zatvori jedno oko, ističe “Forin polisi”. Za razliku od Irana, gde je predsednik Hasan Rohani zatvorio džamije najmanje do 4. maja, ili Izraela koji je bio nešto umereniji i dozvolio molitve ispred hramova u grupama ne većim od 19 ljudi, severnomakedonske vlasti nisu zabranile čak ni deljenje pričesti niti naredile sveštenicima da koriste jednokratne plastične kašičice. Premijer Oliver Spasovski javno je izjavio da će crkvama biti dozvoljeno da se otvore na Veliki četvrtak i petak.

– Nismo izdali dekret za zatvaranje religioznih objekata niti nepraktikovanje religije jer se to ne može izdati. Na stranu stanje u kom se država nalazi, ovo pravo je nepovredivo – rekao je on prošle nedelje.

“Forin polisi” ukazuje da se, prema Članu 8 Zakona o pravnom status crkvi, religioznih zajednica i grupa Severne Makedonije, “sloboda izražavanja nečije religije ili uverenja mogu ograničiti zakonom samo ako je to nužno zbog interesa javne bezbednosti, javnog poretka, zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i slobode ostalih”.

Kako su crkve otvorile svoja vrata, vernici su se sjatili u četvrtak i petak da prime pričest od sveštenika. Pored toga, mnogi su ljubili iste ikone. Teško je reći koliko je ljudi otišlo na službu jer su hramovi širom Severne Makedonije bili otvoreni. Ono što je zastrašujuće je što može proći do dve nedelje dok potencijalni zaraženi ne osete prve simptome, a do tada mogu da inficiraju sve oko sebe.

“Forin polisi” podseća da se slično desilo u Italiji, kad je na fudbalskoj utakmici proširen korona virus u regionu Bergama što je imalo katastrofalne posledice po sever zemlje, te u Južnoj Koreji, kad je jedna žena koja je bila u crkvi dovela do prave eksplozije zaraza u gradu Teguu. To se dogodilo u februaru, ali izgleda da nije kod svih porasla svest o opasnostima nove pošasti.

Stoga je odluka da se dozvole crkvene službe u Severnoj Makedoniji mnoge navela na zaključak da je ista vlada koja je zatvorila firme, uvela policijski čas i generalno veoma ozbiljno pristupila problemu pandemije – napravila ovaj izuzetak isključivo iz populističkih razloga.

Makedonska pravoslavna crkva je uticajna institucija sa mnogobrojnim “stadom” i činjenica da je dobila poseban tretman primer je neodgovornog ponašanja vlade u jeku zdravstvene krize. To je najveća religiozna organizacija u zemlji koja ima pristalice i u urbanim i u ruralnim područjima.

Stoga se otvara pitanje zašto je vlada iznenada dozvolila stotinama ljudi da stave istu kašiku u svoju usta kad je to jasno protiv preporuka severnomakedonskom ministra zdravlja i medicinskih stručnjaka, koji ukazuju na važnost društvenog distanciranja kako se virus ne bi širio dalje.

“Forin polisi” ukazuje na izjavu jednog od poznatih novinara iz zemlje Gorana Mihajlovskog, koji je u svojoj kolumni u “Sakamu Da Kazamu” to nazvao “golim političkim oportunizmom”.

Dozvola crkvama za ovakvu službu u direktnoj je suprotnosti sa oštrim restriktivnim merama vlade u vreme pandemije. Grad Debar, u kojem su zabeleženi prvi slučajevi zaraze, nalazi se u totalnom karantinu od 14. marta. Vlada je zatvorila sve škole 10. marta, nekoliko dana pre nego što su to uradile druge zemlje koje su znatno teže bile pogođene epidemijom, uključujući Francusku i Veliku Britaniju. Prodavnicama se preti velikim kaznama ako nemaju čuvara ispred radnje koji prska dezinfekciona sredstva i obezbeđuje da su kupci udaljeni bar dva metra međusobno.

Stanovnici već nedeljama ne mogu da napuštaju svoje kuće vikendom, a radnim danima od 16.00 do 5.00 ujutro, osim lekara, farmaceuta, vojnika, policajaca i vatrogasaca koji imaju specijalnu dozvolu. A na čelu tih mera je ministar zdravlja Severne Makedonije Venko Filipče, neurohirug koji je, kako poredi “Forin polisi”, za svoje zemljake ono što je guverner Endru Kuomo za Njujorčane.

Ministar je uz pomoć virusologa i epidemiologa poveo široku kampanju da objasni mere kojih ljudi treba da se pridržavaju kako bi sprečili širenje epidemije. Do sada je vlada uspevala da kontroliše zarazu, a da ne preoptereti svoj zdravstveni sistem. Na Veliki petak je u 16.00 sati počeo najduži karantin u nedavnoj istoriji Severne Makedonije, koji je okončan u 5.00 ujutro u utorak 21. aprila – ukupno 85 sati. Samo su oni sa posebnim dozvolama mogli da napuste svoje kuće.

Nema načina da se sazna koliko je ljudi koji su uzeli pričest bili inficirani korona virusom, ali je činjenica da se potencijalna zaraza mogla sprečiti jednostavnom zabranom crkvama da služe pričest istom kašičicom.

Severna Makedonija je trebala da održi parlamentarne izbore 12. aprila, koji su odloženi zbog pandemije, a o novom datumu neće biti zbora dok ne prođe vanredno stanje izazvano zdravstvenom krizom. Vladi, koja je dobro prošla na međunarodnoj sceni – imajući u vidu konačnu promenu imena države nakon spora sa Grčkom u januaru 2019, članstvo u NATO paktu i istorijsku odluku EU u martu ove godine o početku pristupnih pregovora – na domaćem terenu je ometena korupcijom i nemogućnošću da sprovede pravosudne reforme, pa joj treba svaki glas koji može dobiti.

Najveća opoziciona, desničarska partija VMRO-DPMNE, bila je tiha po pitanju otvaranja crkvi i pričesti, ali je njen lider Hristijan Mickoski otišao u hram na Veliki petak i fotografisao se, što su zvaničnici stranke okačili na društvene medije.

Koncept okretanja ka religioznim glasačima nije novina koju su izumili severnomakedonski političari – jedan od najpoznatijih primera takvog populizma je brazilski predsednik Žair Bolsonaro, koji je odlučio da su crkve neophodne službe tokom pandemije i isključio ih iz karantina, nazivajući ih “poslednjim utočištem” za ljude. Drugi primer je italijanski desničar i bivši potpredsednik vlade Mateo Salvini, koji je pozvao crkve da otvore svoja vrata na Uskrs.

Primer Severne Makedonije ilustruje koliko moć organizovane religije ide nasuprot zdravom razumu i vladinu servilnost spram glasačkog bloka, bez obzira na posledice, a sada se vernici, ateisti ili agnostici širom zemlje mogu samo moliti ili nadati da neće doći do eksplozije širenja zaraze u predstojećim danima i nedeljama, zaključuje “Forin polisi”, dodajući da je šteta možda već načinjena.

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.