Praznik vaskrsnuća počinje ponoćnom Vaskršnjom liturgijom čime se završavaju dani žalosti i počinje prvi dan Vaskrsa koji je uvek u nedelju. Proslava se nastavlja jutarnjim liturgijama u svim pravoslavnim hramovima. Ovoga puta, zbog pandemije, biće drugačije. Liturgije će se pratiti preko televizije, a neće biti ni porodičnog okupljanja. Jaja su ipak ofarbana u domovima koji danas proslavljaju ovaj praznik.
Vaskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja koja se, prema drevnom običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove.
Prema predanju, prva jaja je caru Tiberiju poklonila Marija Magdalena, koja je u Rim došla sa porukom o vaskrsenju.
Jaje je simbol obnavljanja prirode i života i – kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći – vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju. Sada će i to izostati zbog socijalne izolacije.
Jaja ofarbana na Veliki petak
Vernici, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boje na Veliki petak, kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su naše misli upućene na događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu.
Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se “čuvarkuća”.
Decu valja protrljati crvenim jajetom po obrazima, da budu zdrava i rumena. U nekim krajevima Srbije jaje treba zakopati u mravinjak, jer se veruje da to donosi sreću i napredak u domaćinstvu.
Vaskrsenje se slavi tri dana, hrišćani se pozdravljaju sa: “Hristos voskrese”, a odgovaraju “Vaistinu voskrese”. Tako se pozdravlja do Spasovdana, četrdesetog dana od Vaskrsa.
Vaskršnji ručak, tucanje jajima
Na Vaskrs je porodica odlazila u crkvu na svetu vaskršnju službu. Onda usledi vaskršnji ručak koji počinje u vreme kad je običnim danima vreme za doručak.
Ruča se u porodičnom krugu, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube.
Domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane i naglas čita “Oče naš”.
Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu. Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani, i tada počinje tucanje jajima.
Pobednik je onaj čije jaje ostane celo, i na kraju ga razbija sebi o čelo uz reči: “Hristos voskrse”, a ostali mu odgovaraju “Vaistinu voskrse!”
Ove godine bez gostiju
Ako tog dana gost dođe u kuću, prvo se daruje farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalom hranom i pićem.
Međutim, zbog policijskog časa i novih socijalnih pravila gostiju neće biti, a ni ljubljenja.
Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Tog dana treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i Zadušnice. Ni to sada neće biti moguće.
Taj dan se iznose farbana vaskršnja jaja na grob i potom se dele sirotinji. U tom smislu, Pobusani ponedeljak je dan posvećen mrtvima.
Veliki petak, Velika subota i Vaskrs, koji je uvek u nedelju, najznačajniji su dani u crkvenom kalendaru.