U proteklih mesec dana mnogi su položili test ljudskosti, solidarnosti i humanosti. Glavna preokupacija je kako i kome možemo da pomognemo. Čemu nas uče krizne situacije i da li te životne lekcije treba primenjivati i kada sve prođe?
Svetla tačka u tami kovida 19 jeste dug spisak humanih dela. Sada bogatiji za nove ljude, pored volontera i drugih koji pomažu i u redovnoj situaciji.
Pojedini stanodavci ne naplaćuju kiriju. Dok mnogi otpuštaju radnike, preduzetnik iz okoline Loznice zaposlio je desetoro ljudi pošto su izgubili posao. Ne izostaju ni kreativna rešenja – najavljuje se uskoro proizvodnja prvog srpskog respiratora.
Na sve strane šiju se maske, prave viziri, najpre za zdravstvene radnike, pomaže se i najstarijima i najugroženijima. Doniraju sportisti, drugi poznati i javnosti nepoznati ljudi.
“Obično kada se dese situacije u kojima država ne može svojim uobičajenim mehanizmima da prevaziđe tu situaciju, evo sada je jedan dramatičan primer toga, onda zapravo društvo kroz svoje implicitne mehanizme počinje da reaguje tako što dolazi do jedne vrste povezivanja i solidarnosti, do pojačane potrebe da se oslonimo jedni na druge”, kaže sociolog Dalibor Petrović.
Kada drugome pomažemo, osećamo se korisno. Tako čuvamo i svoje mentalno zdravlje, napominju stručnjaci.
“Istraživanja pokazuju zapravo da sam čin pomaganja drugoj osobi u mozgu stvara utisak kao da smo nagrađeni za to. U situacijama kada mi zaista ne možemo da pravimo bilo kakve planove, kada nam je život preokrenut naopačke, kada iz dana u dan se situacija menja i mi nad njom nemamo neku kontrolu, mi zapravo tražimo način na koji ćemo tu kontrolu povratiti. Možemo tu situaciju da iskoristimo na najbolji mogući način da neke svoje navike, neka svoja ponašanja promenimo u tom smislu da pomažemo drugim ljudima, na taj način zapravo i većina ljudi ponovno pronalazi neku vrstu utehe, smisla i svrhe u toj situaciji”, navodi psiholog Svetlana Puretić.
Ističe da je sada vreme za fizičku distancu, ali ne i socijalnu.
“Socijalna povezanost nam pomaže zapravo da se ne osećamo sami, izolovani i da smo usmaljeni u ovome što nam se dešava, već smo na ovaj način povezani sa drugima”, dodaje Svetlana Puretić.
Da se povežu donatori sa gradovima i opštinama, kojima je pomoć potrebna, omogućio je NALED kroz platformu na svom sajtu. Za sada je više od 30 opština i gradova iskazalo potrebu za donacijama.
“To su najviše potrebe za hranom i higijenskim sredstvima jer opštine bi ta sredstva da uruče najugroženijim delovima stanovništva – penzionerima, korisnicima socijalne pomoći, odmah iza toga slede potrebe za zaštitnim sredstvima – maske, rukavice, zaštitna odela, obuća koja je opštinama potrebna pre svega za njihove domove zdravlja i za opremanje loklanih bolnica, dakle to im nedostaje. Očekujemo da i ove donacije za lokalne samouprave budu oslobođene PDV-a”, kaže Ivan Radak iz NALED-a.
A mnogi građani spremni su, kako kažu, da se solidarišu sa najugroženijima i da im poklone svojih 100 evra iz državnog paketa pomoći.