Program ekonomskih mera – pitanja i komentari privrede

Privredna komora Srbije pripremila je dokument u kome su definisana ključna pitanja, nedoumice kao i predlozi od značaja za kvalitetnu izradu akata Vlade Republike Srbije neophodnih za brzu implementaciju mera podrške privredi:

IMPLEMENTACIONI TIM

Program ekonomskih mera – pitanja i komentari privrede

1. Mere koje se odnose na odlaganje plaćanja poreza (i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje) 1.1. Odlaganje plaćanje poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje uz isplatu zarade za mart 2020. godine

1.2. Odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit pravnih lica

Pitanje: Da li su poslodavci u obavezi da prilikom isplate zarade za mart 2020. godine obračunaju i plate porez na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. (ukoliko je isplata martovskih primanja u toku aprila)

Pretpostavljajući da nedoumica u osnovi svih pitanja na ovu temu leži u tome što se u objavljenom Programu ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Kovid-19 i podršku privredi Srbije kao mera navodi odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor, tokom trajanja vanrednog stanja, uz kasniju otplatu nastale obaveze u ratama sa početkom najranije od 2021. godine, razjašnjenje objavljene mere je neophodno. S tim u vezi, mišljenja smo da ne postoji osnov za primenu predmetne mere pre njenog zvaničnog objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, odnosno pre njenog stupanja na snagu – neophodna nam je potreba ovakvog razumevanja.

Predlog: potrebno je obezbediti primenu ove mere na jednak broj mesečnih zarada i za one privredne subjekte koji su zarade za mart 2020. godine već isplatili uz plaćanje poreza na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, kao i za one koji će isplatu zarade za mart 2020. godine izvršiti tek po stupanju na snagu predmetne mere.

Pitanje: Kako će se definisati rok otplate odloženih obaveza po osnovu poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u smislu perioda otplate i da li će se na odložene obaveze u reprogramu obračunavati kamata?

Pitanje: Da li će poslodavac koji se odluči da isplati samo neto zarade zaposlenima, bez plaćanja pripadajućih poreza i doprinosa obračunatih na te zarade, u periodu do usvajanja najavljenih mera, biti u poreskom prekršaju, da li će se na te poreske obaveze obračunavati kamata, i da li će se te poreske obaveze naplaćivati prinudnim putem?

Pitanje: Da li će se poreske prijave PPP-PD popunjavati na isti način prilikom isplate zarada u periodu primene mere odlaganja plaćanja poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje?

Pitanje: Da li se najavljena mera odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu odnosi na akontacije koje dospevaju za plaćanje u drugom kvartalu (15. april, 15. maj i 15. jun) ili se najavljena mera odnosi na akontacije poreza na dobit za drugi kvartal (koje dospevaju 15. maja, 15. juna i 15. jula).

Predlog: Imajući u vidu da je u predstavljenom Programu mera ekonomske politike već navedeno da mera ima za cilj povećanje likvidnosti poreskih obveznika putem odlaganja plaćanja akontacija za porez na dobit za 2020. godinu koje dospevaju u drugom kvartalu 2020.

godine, mišljenja smo da je u Programu već sadržan odgovor na postavljena pitanja, ali nam je potrebna potvrda ovakvog razumevanja.

2. Mere koje se odnose na isplatu i uslove za isplatu direktne pomoći

2.1. Kakav je mehanizam isplate direktne pomoći, da li će se pomoć isplaćivati poslodavcima ili direktno zaposlenima, neophodna su dodatna pojašnjenja u pogledu isplate direktne pomoći, kao i kakav je poreski tretman dobijene pomoći sa aspekta poreza na dobit pravnih lica

Pitanje: Na koji će se način vršiti isplata direktne pomoći preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru – uplata pomoći u visini minimalne zarade (za vreme trajanja vanrednog stanja), kao i za velika preduzeća uplata pomoći u visini 50% minimalne zarade za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada (član 116. i 117. Zakona o radu).

Pitanje: Kako bi poslodavci trebalo da postupaju prilikom isplate zarade zaposlenima za koje će ostvariti pravo na direktnu pomoć – konkretno, da li se prilikom isplate neto zarade za april 2020. godine (koja bi mogla da usledi pre isplate direktne pomoći) zaposlenima umanjuje zarada za iznos direktne pomoći koja će naknadno biti isplaćena iz Budžeta Republike Srbije? Da li će direktna pomoć, koja bi po svojoj suštini trebalo da finansira zarade zaposlenih, biti predmet poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje?

Pitanje: Da li se direktna pomoć po zaposlenom isplaćuje u punom iznosu i za zaposlene koji rade se nepunim radnim vremenom ili se ona za te zaposlene utvrđuje u srazmernom iznosu?

Pitanje: Da li će se prethodno pomenuta direktna pomoć privatnom sektoru smatrati prihodom koji se uključuje u oporezivu dobit primalaca direktne pomoći za 2020. godinu (usled čega bi privredna durštva platila porez na dobit po stopi od 15% na iznos primljene pomoći)?

2.2. Dodatna pojašnjenja uslova za dobijanje direktne pomoći i ostalih najavljenih mera koji se odnose na smanjenje broja zaposlenih

Programom ekonomskih mera predviđeno je da se mere ne primenjuju na privredne subjekte koji su tokom vanrednog stanja umanjili broj zaposlenih za više od 10% (ne računajući zaposlene na određeno vreme kojima ugovor ističe tokom vanrednog stanja). Jasna je namera da se na ovaj način želi sprečiti otpuštanje zaposlenih.

Predlog: Imajući u vidu da zaposleni mogu da napuste poslodavca i svojom voljom (npr. jednostranim otkazivanjem ugovora o radu i zasnivanjem radnog odnosa kod drugog poslodavca), te da usled takvog odlaska zaposlenog (ili više njih) poslodavci mogu smanjiti broj zaposlenih ispod predviđenog praga za dobijanje prava na direktnu pomoć, odnosno korišćenje ostalih pogodnosti predviđenih Predlogom ekonomskih mera, mišljenja smo da je neophodno propisani uslov operacionalizovati na način da se uslov u pogledu zadržavanja broja zaposlenih ne odnosi na one zaposlene koji svojom voljom otkažu ugovor o radu kod poslodavca. Dodatno, imajući u vidu da se na radne odnose tokom trajanja vanrednog stanja primenjuju opšte odredbe Zakona o radu, prilikom daljeg preciziranja napred pomenutog

2.3. Kriterijumi za razsvrstavanje pravnih lica

uslova, smatramo da je potrebno uzeti u obzir i sve druge slučajeve u kojima poslodavac raskida ugovor o radu sa zaposlenim usled krivice zaposlenog (član 179. Zakona o radu).

Pitanje: Primene mera u pogledu zaposlenih na određeno vreme, da li otkazivanje ugovora o radu na određeno vreme za vreme vanrednog stanja, a pre isteka perioda na koji je taj ugovor zaključen, ima uticaja na uslov u pogledu smanjenja zaposlenih (naša je pretpostavka da se ti zaposleni izjednačavaju sa zaposlenima na neodređeno vreme u pogledu ispunjenja uslova za neumanjivanje broja zaposlenih)

Pitanje: Da li se i za zaposlene koji su sa poslodavcem zasnovali radni odnos na određeno vreme primenjuju mere u pogledu isplate direktne pomoći (naše razumevanje je da se najavljenim merama ne pravi razlika između zaposlenih na neodređeno i određeno vreme u pogledu ostvarivanja prava na direktnu pomoć), neophodna su razjašnjenja privredi u pogledu primene mera na zaposlene koji su sa poslodavcem zasnovali radni odnos na određeno vreme.

PODRŠKA U NAJUGROŽENIJIM SEKTORIMA – npr. TURIZAM. U ovom sektoru bi se moglo razmisliti o dodatnim olakšicama: Zbog specifičnosti zapošljavanja u ovom sektoru – poslodavci u jeku sezone angažuju dosta radnika na određeno koji u ovom trenutku nisu potrebni. Popust za plaćanje komunalija 50 % ako se obaveza izmiri odmah ili pun iznos po otvaranju granica EU. Takođe mera subvencionisanja minimalca, odlaganje poreza i doprinosa do otvaranja granica EU.

Pitanje: Da li i privredna društva bez zaposlenih mogu da računaju na mere direktne pomoći ili na neke od preostalih najavljenih mera?

Pitanje: U vezi sa preduzetnicima koji su kod Agencije za privredne registre registrovali prekid obavljanja delatnosti (u smislu odredbi člana 90. Zakona o privrednim društvima) nakon proglašenja vanrednog stanja. Pitanja se odnose na to da li su oni dužni da prijave nastavak rada Agenciji za privredne registre kako bi imali pravo na direktnu pomoć iz Programa ekonomskih mera.

Pitanje: Veliki broj preduzetnika koji nemaju zaposlene i plaćaju porez na prihode od samostalne delatnosti na procenjeni prihod (paušalci) nije siguran da će se najavljene mere direktne pomoći odnositi na njih (premda ne vidimo razlog za takvu bojazan)

Pitanje: U slučaju da je poslodavac već otpustio izvestan broj radnika od dana uvođenja vanrednog stanja, postoji li mogućnost da ponovnim zapošljavanjem radnika ispuni uslov za korišćenje najavljenih mera?

Pitanje: Najavljena direktna pomoć u vidu isplata minimalne zarade zavisi od veličine pravnog lica (od uticaja je naročito razvrstavanje u srednje, odnosno veliko pravno lice),

Predlog: Neophodno je definisati koji se podatak koristi za primenu najavljenih mera direktne pomoći – podatak o razvrstavanju za 2019. godinu (dostavljen uz finansijske izveštaje za 2018. godinu) ili podatak o razvrstavanju za 2020. godinu, koji će se tek dostaviti uz finansijske izveštaje za 2019. godinu.

3. Pitanja u vezi sa omogućavanjem pristupa povoljnim kreditima

3.1. Da li će za najavljene ekonomske mere postojati neki vremenski uslov u pogledu dužine obavljanja delatnosti ili neki drugi uslov

U Predlogu ekonomskih mera najavljeno je da se mere ne primenjuju na privredne subjekte koji su:

• tokom vanrednog stanja umanjili broj zaposlenih za više od 10% (ne računajući zaposlene na određeno vreme kojima ugovor ističe tokom vanrednog stanja), i

• privremeno prekinuli poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja, odnosno pre 15.03.2020. godine.

Pitanje: U vezi sa dostupnošću povoljnih kredita, u praksi poslovne banke odobravaju kredite isključivo pravnim licima koja postoje pune dve godine. Ukoliko pravno lice ima dva pozitivna bilansa, banke i pored toga i dalje insistiraju na pune dve godine postojanja pravnog lica. Da li će za ovu vrstu kreditiranja banke prihvatiti da odobre kredite za likvidnost na osnovu dva pozitivna bilansa?

Pitanje: Da li će kao uslov za pravo na poreske olakšice, direktnu pomoć i pristup povoljnim kreditima povodom najavljenih mera biti propisano i to da privredno društvo nije bilo u „blokadi“ na dan proglašenja vanrednog stanja?

3.2. Uslovi i mehanizam za pristup povoljnim kreditima

Pitanje: Ukazano nam je na to da Fond za razvoj insistira da menicu za kredit potpiše vlasnik preduzeća, što kod pravnih lica čiji je osnivač fizičko lice – stranac, u slučaju da mera zabrane ulaska stranih državljana ne bude ukinuta, neće biti moguće. Da li će u tom slučaju biti omogućeno da direktor pravnog lica potpiše menicu kao garanciju umesto vlasnika?

4. Ostala opšta pitanja u vezi sa Predlogom ekonomskih mera i dodatna razmatranja

4.1. Postojanje potrebe za primenom mera i na pojedine privredne subjekte u potpunom ili delimičnom vlasništvu Republike Srbije

Pitanje: S obzirom na činjenicu da se predložene ekonomske mere odnose samo na privredne subjekte u privatnom vlasništvu, ukazujemo da će na taj način iz primene najavljenih mera biti isključena privredna društva čiji je osnivač Republika Srbija, a naročito ukazujemo na preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja su u takvom statusu, a kojima je pomoć u ovom trenutku neophodna.

Pitanje: Imajući u vidu da se Predlogom ekonomskih mera naglašava pomoć privatnom sektoru, da li se te mere odnose i na preduzeća u mešovitom vlasništvu, kod kojih Republike Srbija ima određeni vlasnički udeo?

4.2. Proširivanje kruga subjekata kojem će biti omogućeno korišćenje mera

Predlog: Pri definisanju kvalifikovanja za predloženi paket mera, potrebno je omogućiti da za mere iz paketa pomoći mogu da apliciraju i poslodavci koji u Srbiji posluju kao ogranak ili predstavništvo stranog pravnog lica, kao i nevladin sektor.

4.3. Primena mera na agencije za privremeno zapošljavanje

Privrednoj komori Srbije je stigao veći broj upita na temu primene najavljenih mera na agencije za privremeno zapošljavanje. Naime, agencije za privremeno zapošljavanje posluju u skladu sa Zakonom o agencijskom zapošljavanju koji je na snazi od 1. marta 2020. godine i imaju u radnom odnosu lica zaposlena na određeno vreme i one koji su zaposleni na neodređeno vreme, a koje ustupaju poslodavcima – korisnicima. Usled smanjenja obima poslovanja kod poslodavaca – korisnika usled aktuelnih okolnosti, dolazi do „vraćanja“ ustupljenih zaposlenih agencijama za privremeno zapošljavanje. Usled napred pomenutog, agencije za zapošljavanje su pod velikim pritiskom aktuelnih okolnosti, suočene sa velikim brojem zaposlenih za kojima je prestala potreba kod njihovih klijenata, poslodavaca – korisnika. Imajući sve prethodno u vidu, agencije za zapošljavanje očekuju da će najavljene mere moći da se primene i na njih.

4.4. Da li preduzetnici koji su istovremeno u radnom odnosu kod drugog poslodavca imaju pravo na najavljenu pomoć, odnosno olakšice

Pitanje: U vezi sa situacijama kada je isto lice zaposleno u privatnom preduzeću na neodređeno vreme, ali istovremeno i vlasnik preduzetničke radnje u kojoj jedini obavlja posao kao dopunsku delatnost. Firma čiji je vlasnik je u sistemu PDV-a i poreski je obveznik po osnovu prihoda od samostalne delatnosti. Da li se najavljene mere odnose i na firmu čiji je vlasnik, budući da je istovremeno zaposlen i u drugom preduzeću?

Pitanje: Da li preduzetnici koji su ujedno i radnici ostvaruju pravo na isplatu tri mesečne zarade ili to pravo imaju samo radnici zaposleni kod preduzetnika?

4.5. Oslobađanje davalaca donacija od obaveze plaćanja PDV-a

Najavljenom merom trebalo bi da se obaveze plaćanja PDV na davanje dobara bez naknade oslobode oni donatori koji svoje proizvode, odnosno proizvode čijim prometom se bave doniraju ustanovama koje su neposredno uključene u aktivnosti koje imaju za cilj sprečavanje širenja i lečenje građana od bolesti Kovid-19,

Pitanje: dobili smo već broj zamerki da su na taj način donatori koji ne doniraju sopstvene proizvode ili proizvode čijim se prometom bave stavljeni u nepovoljniji položaj – npr. kupovina medicinske opreme i doniranje iste naznačenim ustanovama od strane lica koja se ne bave proizvodnjom i prometom medicinske opreme ne bi potpadala pod predmetno poresko oslobođenje.

4.6. Moratorijum na isplatu dividendi do kraja 2020. godine, osim za javna preduzeća

Pitanje: U vezi sa najavljenom merom uvođenja moratorijuma na isplatu dividendi, da li će biti propisan izuzetak od ove zabrane za isplatu dividendi između rezidentnih privrednih društava? Kako se gleda na pravna lica koja su isplatila dividendu u januaru i februaru 2020. pre stupanja na snagu VS.

Pitanje: Da li se ova zabrana odnosi i na ona privredna društva koja nisu korisnici predloženih mera?

4.7. Razmatranja za dodatnu meru (koja ne utiče na prihode Budžeta Republike Srbije)

Pitanje: (koje nije u neposrednoj vezi sa Predlogom ekonomskih mera) Koji su rokovi za predaju finansijskih izveštaja za 2019. godinu, odnosno insistiranje da ti rokovi budu produženi (predlog je da to bude 30 dana od ukidanja vanrednog stanja, pod uslovom da vanredno stanje ne bude ukinuto do 1. juna)

INICIJALNI KOMENTARI U VEZI SA OPERACIONALIZOVANjEM PROGRAMA EKONOMSKIH MERA

1. Opšti uslovi

Klasifikacija privrednih subjekata (na mikro, mala, srednja i velika preduzeća) da se vrši na osnovu kriterijuma iz propisa o računovodstvu, a ne datum poslednjeg redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja (na primer, za društva koje imaju kalendarsku godinu kao izveštajni period, to bi bila 2018. god.).

Potrebno je precizirati period važenja mera (za vreme vanrednog stanja, od 15.03.2020, a sa primenom od dana objavljivanja Uredbe u Sl. Glasniku RS)

Potrebno je propisati jasne kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje broj zaposlenih, i to na osnovu zaključenih ugovora o radu (na neodređeno i određeno vreme).

Može se razmotriti, u kontekstu predviđene diskvalifikacije u smislu smanjenja broja zaposlenih za više od 10%, da se određeni specifični razlozi kao što je na primer otkaz od strane zaposlenog, izuzmu.

Od izuzetnog praktičnog značaja je definisati kako se obračunava procenat smanjenja broja zaposlenih. U tom pogledu, može da se odredi početan broj zaposlenih, na određeni datum, na

primer 15.03.2020., i da se sa tim datumom upoređuje ukupan broj zaposlenih, bilo svakog pojedinačnog meseca, bilo na kraju perioda (na dan prekida vanrednog stanja).

Omogućiti što jednostavniji način administriranja, tako što se pretpostavi da će svi subjekti koristiti mere, a da se omogući onima koji ne ispunjavaju uslove ili iz drugih razloga ne koriste mere, da se „izuzmu“. Imajući u vidu da se pretežni deo mera tiče zarada i zaposlenih, može da se iskoristi postojeći način izveštavanja Poreske uprave kod obračuna i isplate zarada, pri čemu u već predviđenim obrascima postoje adekvatni podaci: mogućnost da se unese datum dospeća, za potrebe odlaganja, postoji informacija o broju zaposlenih itd.

2. Odlaganje poreza i doprinosa na zarade

Precizirati da mera obuhvata sve pripadajuće poreze i doprinose na zarade, pri čemu definicija oporezivog prihoda bi se određivala u skladu sa postojećim poreskim propisima kojima se uređuje oporezivanje porezom na zarade.

Treba imati u vidu da se zarade ne isplaćuju istovremeno, već da je dosta privrednih subjekata isplatilo zarade za mesec mart krajem tekućeg meseca ili početkom narednog meseca, dok će neki da izvrše isplatu do kraja aprila što je i zakonom utvrđen rok za isplati. Stoga, važno je da se merama svim subjektima omogući podjednako korišćenje mogućnosti odlaganja poreza i doprinosa. Sa druge strane, po važećim zakonima porezi dospevaju na dan isplate zarade, pa bi bilo veoma komplikovano da se onima koji su već isplatili retroaktivno omogućava povraćaj i slično. Za te svrhe, može da se uspostavi fleksibilan sistem, pri čemu će se svima omogućiti maksimalni broj isplata bez poreza i doprinosa na koje imaju pravo (tri, obzirom da je najavljeno najmanje 90 dana), a bez obzira da li je neka isplata pre uvođenja mera ili čak nakon ukidanja vanrednog stanja.

Redovna poreska prijava sa obračunatim porezima i doprinosima na zarade može da se smatra validnom aplikacijom za potrebe ove pogodnosti.

Obračunati, prijavljeni, a odloženi porezi i doprinosi ne trebaju se smatrati dospelim u knjigovodstvu Poreske uprave, bez obzira na 0% kamate, tj. važno je da isti budu „reprogramirani“ i evidentirani sa adekvatnim dospećem na predviđene rate. Takođe, potrebno je da se omogući redovno evidentiranje staža za osiguranike u PIO fondu za mesece za koje je odloženo plaćanje.

Rashodi po osnovu odloženih poreza i doprinosa, bi trebalo da zadrže postojeći režim i da budu priznati troškovi za potrebe poreskog bilansa i poreza na dobit, pod uslovom i u periodima u kojim se isti evidentiraju kao rashodi u bilansu uspeha društava.

Predvideti da korišćenje pogodnosti odlaganja ne utiče (negativno ili pozitivno) na postojeće poreske olakšice ili pogodnosti koje društva mogu da koriste (npr. troškovi istraživanja i razvoja, u čiju vrednost ulazi trošak plata).

3. Direktna davanja privredi

Kada je reč o najavljenoj državnoj pomoći u formi direktnih davanja, postoji potreba da se precizno definišu primaoci (poslodavci i/ili zaposleni). Činjenica je da se ova državna pomoć obračunava i određuje imajući u vidu broj zaposlenih, iznosa minimalne zarade u Republici, a da se uslovljava sa održavanjem nivoa zaposlenosti. Iz toga proističe da je, između ostalog, cilj iste da snažno podrži privredu u borbi očuvanja radnih mesta za vreme vanrednog stanja. Ovde treba takođe uzeti u obzir okolnost da će državna pomoć verovatno biti

realizovana kasnije u odnosu na vreme u koje se stvarno isplaćuju zarade (čija se isplata suštinski pomaže). Na primer, zarade za mart će biti isplaćene najkasnije do kraja aprila, dok će državna pomoć obračunata po tom osnovu biti realizovana najranije u maju, i tako i u narednim mesecima. Imajući u vidu sve navedeno, po viđenju PKS, važno je da se Uredbom jasno definiše:

da su primaoci ove državne pomoći privredni subjekti, pri čemu se ista koristi namenski, tj. koristi se za pokriće (dela) troškova zarada. Ovo je od izuzetnog značaja za privredna društva, da državna davanja imaju karakter prihoda društva. Smatramo da alternativni model, da društva budu „posrednik“ između države i zaposlenih u prenosu pomoći, bio bi tehnički komplikovaniji, praktično neizvodljiv, a i zahtevao bi snažne intervencije u drugim propisima (pre svega, u sferi radnog prava, jer bi onda trebalo pronaći mehanizam da poslodavac isplati „manju“ zaradu radnicima, za iznos isplaćene pomoći).

Da se odredi i tehnički definiše jasna veza između isplaćenih zarada i državne pomoći, tako što će se obračun i isplata državne pomoći vršiti na temelju podnetih poreski obrazaca PPP-DG, u kojima je iskazan obračun zarada i broj zaposlenih (tj. da navedeni obrazac/obrasci služe kao validan dokument u tom smislu), uz, po viđenju PKS, razumnu pretpostavku da su obračunate neto zarade (već) isplaćene, ili će biti isplaćene, a naročito uzimajući u obzir da je i teret poreza i doprinosa s tim u vezi takođe odložen u najvećem broju slučajeva.

Namensko korišćenje ove državne pomoći se može dodatno usloviti u smislu da privredni subjekti koji ne isplate (deo) zarade u visini primljene državne pomoći, u roku od određeni broj dana od dana prijema novčanih sredstava, mogu da budu rigorozno sankcionisani, ne isključujući krivičnu odgovornost.

Kako je očekivanje da će veliki deo privrede da prihvati ponuđenu državnu pomoć, bilo bi uputno uspostaviti proceduru u kojoj se to pretpostavlja (dok bi se izuzeci odnosili na subjekte koji ne ispunjavaju uslove, ne planiraju da ih ispune, ili iz drugih razloga nisu primaoci državne pomoći). Tehnički, to bi moglo da se izvede tako što bi se podneti obrazac sa obračunatim zaradama PPP-DG, po kojem se i odlažu porezi i doprinosi, istovremeno smatrao podnetim zahtevom za državnu pomoć, uz mogućnost naknadnih korekcija na zahtev privrednog subjekta.

4. PDV na donacije

Kod prometa dobara i usluga kao donacija, odrediti režim poreskog oslobođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza, pri čemu mogu da se precizno definišu kvalifikovani primaoci.

Predviđenom merom mogu da se obuhvate i prometi koji se finansiraju po osnovu donacija, takođe kvalifikovanim primaocima, pri čemu može da se dodatno definišu uslovi kako bi se izbegle zloupotrebe.

5. Odlaganje akontacija poreza na dobit

Način na koji je najavljen model, može da ima karakter samo kratkoročne mere, pod pretpostavkom da će se finansijski i poreski izveštaji za 2019. godinu u najvećem broju podnositi 30. juna 2020. godine, što znači da će konačna poreska obaveza da dospe na dan podnošenja.

Imajući u vidu da je veoma izvestan pad prihoda i dobiti kod privrednih društava u 2020 u odnosu na 2019 godinu, može da se razmotri da se poreskim obveznicima omogući da se akontaciona prijava za 2020. godinu (koja je inače deo konačne prijava i sastavlja se na temelju rezultata za prošlu, 2019. godinu) zasniva na predviđanju prihoda i rashoda od strane društava (a na način kako je to propisano za podnošenje akontacione prijave za novo osnivana društva). Iako postojeći zakon omogućava promenu akontacione prijave u toku godine, tako što se sagledaju tekući rezultati i sastavi poreski bilans, smatramo da bi ovaj predlog bi predstavljaju takođe značajnu pogodnost za likvidnost, čak i sa administrativne strane. Po postojećem modelu, društva bi bila u poziciji da „finansiraju“ državu, a da se pri tom očekuje da će kod konačnog obračuna, to imati u mnogim slučajevima karakter pretplate i mogućnost povraćaja poreza.

6. Moratorijum na isplatu dividende

Definisati da se predviđena mera odnosi samo na korisnike državne pomoći i pogodnosti, a ne na sva privredna društva

Definisati, veoma precizno, vreme trajanja ove mere, npr. za vreme vanrednog stanja, ili određeno vreme nakon ukidanja vanrednog stanja. Takođe, razmotriti da, ukoliko se moratorijum na isplatu dividendi zaista i uvede, da se isti primenjuje samo na one privredne subjekte koji su koristili pogodnost odlaganja plaćanja obračunatih poreza i doprinosa na zarade i/ili akontacije za porez na dobit (jer korišćenje državne pomoći u vidu pokrića dela troška zarade ne bi trebala da predstavlja osnov za zabranu isplate dividende).

Obzirom na očekivane budžetske rashode po ovom osnovu, može da se još jednom razmotri svrsishodnost i ukupan efekat ove mere, koja je po prirodi restriktivna, naročito imajući u vidu pretežnu strukturu kapitala u privredi (a takođe imajući u vidu brojne validne i legalne načine prenosa novčanih sredstava između društava, ili između društava i vlasnika-fizičkih lica, od kojih su mnogi i neoporezivi, postavlja se pitanje u kojoj meri bi moratorijum bio efikasan)

7. Garantni fond i krediti privredi

Skrećemo pažnju na ukupan pristup prema velikim pravnim licima u predloženim merama, pri čemu su državna davanja ograničena na zaposlene poslate na prinudni odmor. Sa jedne strane, činjenica je da veći privredni subjekti imaju „bolji imunitet“ u odnosu na druga pravna lica, te se razumno pretpostavlja da nisu oni kojima je neophodna hitna državna pomoć.

Sa druge strane, ako je meriti sa stanovišta ekonomske štete i gubitaka, verovatno je da će gubici kod velikih preduzeća u apsolutnom iznosu nadmašiti ostale gubitke. Isto tako, ekonomska moć velikih preduzeća značajno utiče i na poslovanje malih i srednjih. U odnosu na državni budžet, velika društva takođe imaju veće učešće.

Kratka ilustracija gore navedenog, kroz dva primera:

Domaće veliko preduzeće, koje proizvodi i distribuira robu široke potrošnje, angažuje kao dobavljače poslovne partnere koji su mahom mala i srednja preduzeća (marketinške agencije, prevoznici, „merčendajzeri“, revizori, advokati, agencije za istraživanje tržišta i promovisanje itd.). U situaciji u kojima padaju promet i prihodi, za očekivanje je da će uprava društva da takav pritisak prenese i na svoje dobavljače.

Domaće veliko preduzeće, koje uvozi i distribuira robu široke potrošnje, da bi se „vratilo u život“, biće mu neophodna veća sredstva (od uobičajenih) da realizuje uvoz robe. Imajući u vidu

dažbine koje su plative odmah kod uvoza, veliki deo ukupnih sredstava predstavljaju direktna finansijska podrška budžetu Republike.

Nadalje, koncept izdavanje „korporativnih obveznica“ je u načelu dobar ali za punu implementaciju treba vreme u cilju donošenja adekvatnog zakonodavnog okvira, podzakonskih akata o primeni kao i koraka koja veliki privredni subjekti moraju preduzeti da bi ispunili uslove za izdavanje obveznicima (a postavlja se i pitanje njegove adekvatnosti/mogućnosti upotrebe od strane svih velikih privrednih subjekata). U kontekstu duha predloženi mera a to je brza reakcija i „upumpavanje“ novca u privredu, izdavanje korporativnih obveznica može da „oduzme“ preko potrebno vreme. Stoga je predlog da se razmotri da i veliki privredni subjekti imaju mogućnost dobijanja povoljnijih uslova finansiranja, kao što su predviđeni zajmovi i garantni fond tj. dobijanja kredite preko svojih poslovnih banaka uz garancije države. Ovim potezom bi veliki provredni subjekti pravovremeno dobili svež kapital potreban za oživljavanje proizvodnje/prometa/celokupnog lanca snabdevanja. Finalno, time bi kroz plaćanje PDV-a (i carine), deo novca bio ekspresno „vraćen“ u budžet.

Obezbediti da se mere odnose i na poslovna udruženja, ogranke i predstavništva stranih pravnih lica, jer su takođe poslodavci a trpe posledice epidemije

Mera: Moratorijum na isplatu dividendi do kraja godine, osim za JP i gubitak poreza na dividende po tom osnovu

Potrebno je precizirati da se zabrana isplate dividendi odnosi na ona društva koja koriste bilo koji od vidova državne pomoći (odlaganje poreza, direktne subvencije ili garantne šeme).

Precizirati da se moratorijum isplate dividendi ograničava samo na isplatu u novcu (a ne i u akcijama društva).

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.