“Očekujemo u naredna 72 sata ubrzanje u smislu broja zaraženih, nažalost za očekivati je i porast broja smrtnih slučajeva”, time je predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je započeo svoje obraćanje javnosti. Ipak, nije do kraja jasno zašto su baš tri naredna dana ključna, a jedno od najvažnijih pitanja koje se postavlja je kada nas očekuje vrh epidemiološke krive?
Kako je Vučić sinoć naglasio broj smrtnih ishoda u narednim danima je izvesno da će bit veći imajući u vidu jednu činjenicu, a to je da već dva dana imamo 81 osobu na respiratoru. Stručnjaci i sama Vlada su već ranije objasnili – svaki čovek na respiratoru je životno ugrožen.
Nažalost, predviđanja su se već danas ispunila. Najveći broj ljudi je preminuo u jednom danu, čak njih osam je izgubilo u bici sa korona virusom, čime se crna brojka popela na 39.
Ništa manje nisu bile tačne procene da nam sledi ubrzanje, pa smo danas imali najveći broj testiranih, ali i najveći broj pozitivnih na covid 19, čak 305 osoba širom Srbije.
– Neminovno je da imamo veći porast zaraženih iz dana u dan, to je epidemija i do toga mora doći – objašnjava za “Blic” epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović, koji dodaje da procene nisu vezane samo za narednih 72 sata već za narednih 10 do 15 dana.
On objašnjava da u tom periodu možemo da očekujemo da dođe do uspravljanja krive i vrh epidemije, te da se nakon toga može očekivati spuštanje iste i da nam može biti lakše nakon Đurđevdana, kada bi mere mogle da budu ublažene.
– Ceo pristup u našoj zemlji je imao za cilj da uspori tok krive i mere su dale rezultate – kaže dr Radovanović.
Samo povećavanje broja pozitivnih, ističe on, u direktnoj je povezanosti sa većim brojem testiranja, jer je sada mnogo veći obuhvat oni koji su zaraženi. O vrhuncu epidemije govorio je i predsednik u svom obraćanju.
– Mi mislimo da smo na vreme krenuli sa teškim merama, i da nas je to sačuvalo. Možda se samo još neka zemlja suočila sa tim brojem ljudi koji su zaraženi koronom. Za nas najjači udar sledi u narednih 15 dana, i on će biti pretpostavljamo, i vrhunac krize. Zato je važno da se svi sačuvamo – istakao je Vučić i dodao da se kreće na masovnije testiranje, jer imamo i novu laboratoriju koja može da vrši obradu uzoraka.
Kako je to izgledalo u Italiji i Španiji?
Kada stručnjaci i nadležni kažu da se nadaju da smo uspeli da se sačuvamo, prvenstveno se misli na višestruko pominjani “italijanski i španski scenario”. Pogledajmo, zato, kako je kriva izgledala u tim zemljama u 29. danu koji smo juče prošli.
21.157 slučajeva – toliko je Italija imala u danu u kojem se Srbija sada nalazi. To je ujedno i dan kada je u Italiji za samo jedan dan bilo oko 3.500 hiljada zaraženih, dok je samo dan ranije bilo oko 2.500, pa je naglo ubrzanje krenulo upravo od tog dana. To je bilo 14. marta.
Prema proceni stručnjaka Italija je probila vrhunac epidemije i sada ih čeka blago olakšanje, što može da se primeti i ako posmatramo krivu. Samo osam dana od drastičnog “ubrzanja” 22. marta zabeležen je najveći broj novoobolelih – 6.557 u jednom danu. Od tada broj obolelih se smanjuje na dnevnom nivou i nije prestigao ovu brojku.
Nešto drugačija situacija je zabeležena u Španiji – njihovo ubrzanje je išlo nešto sporije. Tog 29. dana epidemije u kom je sada Srbija, Španija je imala jedan nagli skok broja zaraženih od 2.086 zaraženih u danu, ali i onda tri dana ispod 1.800 novih slučajeva. A onda je u 33. danu kriva krenula da skače i beležila brojke iznad 3.000 slučajeva zaraze.
O samom vrhuncu epidemije u ovoj zemlji je teško govoriti budući da nam još uvek stižu brojke koje se kreću oko 8.000 novozaraženih, a najteži dan za Španiju do sad je bio 26. mart kada je zabeležen 8.271 novozaraženi. Dakle, najcrnji dan je došao 12. dana nakon dana u kom je sada Srbija.