Deca se pojavljuju u ulozi svedoka uglavnom kada su žrtve krivičnih dela, najčešće onih protiv polnih sloboda. U Zakonu o krivičnom postupku i zaštiti maloletnika se navodi da se takva svedočenja moraju uzimati pod specijalnim uslovima.
Najčešće u sudnici ili stanu, a veoma retko u takozvanim skrin-sobama, kojih u Srbiji nema dovoljno.
Zakon je, takođe, ostavio prostor da se zlostavljana deca umesto maksimalno dva, saslušavaju više puta, čime se povećava njihova trauma.
Inicijativu da se izmeni zakon, podržao je i zaštitnik građana Srbije koji kaže da zaštita dece prilikom davanja iskaza nije na adekvatnom nivou.
“Mi ćemo i u ovogodišnjem izveštaju, prema svim onim ministarstvima koja se bave brigom o deci dati svoje mišljenje. Greške se uvek prave u postupku saslušavanja deteta kada je on u svojstvu svedoka. Naš zakon je dobro to uredio, ali tu se često stavlja pažnja na pravo na odbranu i zaštitu onih lica koja se nalaze u svojstvu okrivljenih. Svakako da pored zaštite njihovih prava primarna su nam dečja prava, odnosno zaštita dečje psihe”, izjavio je zaštitnik građana Republike Srbije Zoran Pašalić.
Dozvolu za uzimanje forenzičke izjave od deteta daje tužilaštvo. U Srbiji postoje četiri specijalizovane jedinice za uzimanje izjava, a nalaze se u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Prema nekim podacima, u 88 odsto slučajeva deca se ispituju u sudnici, najčešće uz omogućavanje okrivljenom da neposredno ispituje dete, u 21 odsto slučajeva deca su ispitivana u kabinetima, a svega 4,7 odsto u posebno opremljenim prostorijama.
“Pitanje kako se obavljaju ti razgovori zavisi od milion i jednog faktora. Ako je dete i maloletnik istraumiran događajem to nije jedan razgovor, to je veliki broj razgovora sa decom koji se pre svega gleda da se obavlja u prisustvu poznatih osoba i u ambijentu koji je detetu poznat. Da bi dete moglo verno da reprodukuje događaj neophodno je da navikne na ljude oko sebe i na ambijent gde se obavlja razgovor”, rekla je advokat Maja Atanacković.
Svedočenju prisustvuju psiholog i pedagog
Prema njenim rečima, onda se obavlja veći broj razgovora i radi se analiza ličnosti.
“To su izuzetno ozbiljna veštačenja, da vi kad ih čitate vidite da ona vode računa i o mimici i o pokretima dece, da li pominjanje nečijeg imena ili nekog događaja izaziva grč na licu tog deteta”, kazala je Atanackovićeva.
Kada je maloletna osoba svedok u postupak se uključuju stručnjaci Centra za socijalni rad, jedan od roditelja i zakonski određen zastupnik deteta.
U praksi, svedočenju obično prisustvuju i psiholog i pedagog, a prethodi mu stručna anamneza da li je dete sposobno da svedoči.
Svedok koji nije punoletan može dobiti status posebno osetljivog svedoka, a rešenje o takvom statusu donosi tužilac, predsednik veća ili sudija.
Takav svedok se može ispitati i preko video-linka, bez prisustva stranaka i drugih učesnika u postupku, ali on može da bude suočen sa okrivljenim samo ukoliko to okrivljeni zahteva, a organ postupka dozvoli vodeći računa o stepenu osetljivosti.