U Višem sudu u Beogradu danas počinje suđenje Neđeljku Đuroviću (31) optuženom da je nasmrt izbo studenta Miloša Mileusnića (24) prošle godine u januaru. Slučaj brutalnog ubistva studenta zgrozio je Srbiju.
Nakon više od 12 meseci, Mileusnićevi roditelji i Đurović će se danas – ako početak glavnog pretresda koji je zakazan za danas bude i održan – sresti u sudnici Višeg sudsa u Beogradu. Ovo je prethodilo tom susretu.
Ubistvo u ulazu zgrade
Tog januarskog jutra 24-godišnji student iz Čačka Miloš Mileusnić je krenuo iz svog iznajmljenog stana u Ulici Dimitrija Tucovića kod devojke. Ni slutio nije da će se na samom ulazu u dvorište zgrade sresti pomahnitalog Požarevljanina Neđeljka Đurovića (29).
Đurović, koji je prehodnu noć proveo na društvenim mrežama, sa sobom je već imao nož kojim je planirao da napadne prvog koga sretne na ulici, jer je tokom besane noći shvatio da je nezadovoljan životom. Nažalost, naišao je na Mileusnića i nasrnuo na njega.
Nekoliko sati nakon zločina na betonskom pločniku ispred zgrade bili su vidljivi tragovi krvi, a komšije su reporterima “Blica” ispričale da su čuli buku. To je bio Mileusnić, koji je pokušavao da se brani od Đurovića. Nažalost, ubodne rane koje mu je naneo bile su fatalne i za njega je već bilo kasno. Za to vreme hladnokrvni Đurović je pobegao…
Haos u pošti
Nakon što je nasmrt izbo studenta, Đurović je ušao u tramvaj i odvezao se do Poštanske štedionice u Ulici kraljice Marije. Razjaren je ušao unutra kako bi otišao u toalet ali mu radnici obezbeđenja to nisu dozvolili, što ga je još više razjarilo.
Policija je po pozivu radnika ubrzo stigla na lice mesta ispred Poštanske štedionice. Đurović je saslušan zbog pokušaja upada u banku i pušten na slobodu. Policajci tada nisu imali predstavu koga su na kratko ispitivali.
Tek nekoliko sati kasnije, nakon završetka uviđaja u Dimitrija Tucovića, utvrdilo se da je reč o Đuroviću. Policija ga je ubrzo pronašla i uhapsila.
Odmah je priznao da je izbo Mileusnića, a taj čin pravdao je konstatacijama da je bio nezadovoljan zbog života, da je noć proveo na društvenim mrežama i da je zatim izašao na ulicu i odlučio da se na nekoga ustremi. Taj neko, nažalost, bio je čačanski student…
Policija je utvrdila da Mileusnić i Đurović prehodno nisu imali apsolutno nikakvih dodirnih tačaka, te je po svemu sudeći Đurović ubio studenta iz čistog hira. Tada je dobio nadimak “ubica s Tvitera”.
Predomislio se u tužilaštvu
Iako je prethodno priznao zločin i do detalja ispričao šta mu je prethodio, pred tužiocem je “promenio ploču”. Negirao je da ima bilo kakve veze sa zločinom, a tvrdio je da i da kobnog dana uopšte nije bio u Ulici Dimitrija Tucovića.
Nešto kasnije, oglasio se i Đurovićev otac koji je rekao da se deset dana pre svirepog ubistva ponašao čudno i da je neverovatno da je nekoga ubio, pošto je inače bio brižan prema drugima. Otac je izneo i sumnje da je njegov sin počeo da se drogira, ali je takođe kazao i da njegov sin ne voli oružje, uprkos tome što se ovaj na društvenim mrežama hvalio fotografijom sa puškama…
Da se čudno ponašao potvrdili su i njegovi prijatelji i direktor firme u kojoj je radio…
Oblak tuge nad Čačkom
Dok se ubicin otac snebivao i pred novinarima pravdao Neđeljka, porodica Mileusnić zanemela je od bola. Niko nije mogao da poveruje da su sina poslali na studije u Beograd, a da se odande vraća u kovčegu… Teško je bilo roditeljima da poveruju da su izgubili sina zbog hira nepoznatog mladića, a sa ništa manjim bolom žive i danas.
Tog dana, ispričali su neposredno nakon ubistva, trebalo je da krene sa ocem u Francusku. Njegovog oca Gorana najviše je bolelo to što mu je dete stradalo ni krivo ni dužno, zbog nekog “razmaženog i nezadovoljnog čoveka koji ne zna šta će u životu”.
– Čuo sam i da su mu roditelji imućni i da su mu kupili stan, zaposlili ga u “Kolubari”. Imaju velika primanja, zbog čega on da bude nezadovoljan i da ubije moje dete kao psa, na ulaznom pragu, da iskrvari na hladnom betonu ulaza jedne beogradske zgrade. Nisam mogao ni da čujem, ni vidim, niti da mu pomognem, to je jedna velika agonija – ispričao je ranije u ispovesti za “Blic” Milošev otac.
“Pravda za Miloša”
Prijatelji ubijenog studenta tragičnu vest dočekali su u neverici i šoku. Ubrzo nakon tragedije pokrenuli su peticiju pod nazivom “Pravda za Miloša” kojom su tražili da ubica bude osuđen na kaznu doživotnog zatvora. Nju je, prema Goranovim rečima, potpisalo više od 25.000 ljudi u nekoliko gradova u Srbiji.
Miloševi drugari nisu dozvolili da se njihov stradali prijatelj zaboravi. Šest meseci od zločina, dok optužnica još nije bila podignuta, na beogradskom Kalemegdanu razapeli su transparent sa natpisom: “Šest meseci tuge i bola, sudstvo optužnicom reagovati mora”.
Ni utakmice Partizana, Mileusnićevog omiljenog kluba, nisu prolazile bez pomena ovog mladića. U nekoliko gradova su osvanuli murali sa njegovim likom, a na društvenim mrežama osnovane su i grupe u kojima članovi mogu pratiti slučaj.
I pred sudom negirao zločin
Na pripremnom ročištu u Višem sudu u januaru, koje je bilo zatvoreno za javnost, kada su utvrđivani dokazi koji će se izvoditi na suđenju, Đurović se kratko izjasnio o krivici, rekavši da nema veze sa zločinom.
Optužnicom Višeg javnog tužilaštva na teret mu se stavlja krivično delo teško ubistvo na podmukao način, za koje je zaprećena kazna do 40 godina zatvora.