Često govorimo o važnosti našeg zdravlja, ali zanemarujemo činjenicu da i naš životni prostor može da bude zdrav. Danas postoji termin koji stručnjaci skraćeno nazivaju SBS (Sick Building Syndrome), a koji predstavlja sindrom bolesne zgrade.
Šta ovo znači?
To nam govori o činjenici da su naše zdravlje i životni prostor tesno povezani. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije postoji veza između određenih zdravstvenih stanja i prostora u kojem boravimo. Američki Nacionalni institut za zdravlje i bezbednost na radu, 2012. godine je dao procenu da se više od 30% slučajeva astme kod odraslih povezuje sa uslovima koje imaju na radnom mestu i da loši radni uslovi pogoršavaju astmu kod više od 20% ljudi. Dok studije u Evropi pokazuju da jedan od šest ljudi živi i/ili radi u neodgovarajućim prostorima, navodi se na sajtu kompanije Erker inženjering.
Termin sindrom bolesne zgrade koristi se za opis situacije u kojoj stanari i korisnici zgrade osećaju neprijatnost, ali i akutne zdravstvene probleme koji su direktno povezani sa vremenom provedenim u objektu. Simptomi uključuju glavobolju, vrtoglavicu, mučninu, iritaciju, suv kašalj, svrab kože, teškoće u koncentraciji, zamor, alergije, simptomi poput gripa, povećanu učestalost napada astme i promene raspoloženja. Ovi simptomi imaju tendenciju da se povećaju kada više vremena provodite unutar neodgovarajućeg prostora i izglede da će nestati kada se udaljite zgrade.
Iako ne postoje izdvojeni direktni uzročnici, mogući uzroci simptoma bolesne zgrade mogu biti:
– slaba ventilacija
– neadekvatan nivo vlažnosti vazduha
– visoka temperatura ili promene u temperaturi tokom dana
– prašina, vlakna tepiha ili gljivične spore
– hemijski zagađivači
– nizak nivo čistoće
– slabo osvetljenje
– mašine za fotokopiranje i štampači
– rad na računarima tokom dužeg vremenskog perioda
Slaba ventilacija
Idealan sistem ventilacije odvodi zastareli vazduh, a dovodi svež, bez gubitka toplote. Razlog zbog kojeg se često ne osećate dobro ili se prehladite nakon dugih letova avionom, jeste to što isti vazduh neprekidno kruži u avionu. To znači da udišete velike količine ugljen dioksida koji ostali putnici ispuštaju.
Neadekvatan nivo vlažnosti vazduha
Visok nivo vlage u vazduhu predstavlja nevidljivo mesto za razmnožavanje raznih vrsta bakterija i gljivica koje uzrokuju astmu, alergije i druge respiratorne upale. Sa druge strane, nizak nivo vlažnosti izaziva suvu kožu, svrab očiju i grla, sinuse. Stručnjaci preporučuju nivo vlage u opsegu 40-60%, dok je idealan raspon između 35% i 45%.
Čestice u vazduhu
Prašina, vlakna tepiha i spore gljivica i hemijski zagađivači kao što su proizvodi za čišćenje, ozon iz fotokopira i štampača, ugljen monoksid, azbest predstavljaju opasne alergene.
Slabo osvetljenje
Bilo da je to kancelarija, biblioteka, ili učionica, dobro osvetljena soba odmah povećava raspoloženje i podstiče produktivnost ljudi u njemu. Dobro osvetljenje vam pomaže da zadržite nivo energije. Dok previše svetlosti, odsjaj, treperenje i sl. ima potpuno suprotan efekat izazivajući naprezanje očiju i glavobolje, navodi se na sajtu kompanije Erker injženjering.