Tokom 2018. godine vodeći uzroci smrti u Srbiji bile su kardiovaskularne bolesti i zloćudni tumori, pokazao je najnoviji izveštaj Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
Od bolesti srca i krvnih sudova najčešće se oboljeva i umire u Srbiji. Kardiovaskularne bolesti godišnje potpišu više od 52.000 umrlica, što našu zemlju svrstava na neslavno treće mesto odmah posle Rusije i Ukrajine. Imajući u vidu da su u 2018. čak 52.663 osobe umrle od kardiovaskularnih bolesti, to praktično znači da je te godine svakoga dana od srca umrlo oko 144 osoba. S druge strane, drugi vodeći uzročnik smrti bili su zloćudni tumori – u 2018. bitku s njima izgubilo je 21.607 ljudi, ili 60 njih svakoga dana. Zatim slede dijabetes, povrede i trovanja, hronična opstruktivna bolest pluća, kao i drugi uzroci…
Komentarišući rezultate “Batuta”, kardiohirurg prof. dr Svetozar Putnik, direktor Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije, kaže za “Blic” da je opštepoznata stvar da je Srbija jedna od zemalja koja je pri vrhu kada je u pitanju stopa učestalosti obolevanja i umiranja od kardiovaskularnih bolesti.
– Potrebno je raditi na prevenciji. Pod broj jedan, tu je edukacija još od osnovnih škola. I koliko god to da ponavljamo, nažalost nije dovoljno. Tu je i redukcija faktora rizika – pušenje, masnoće u krvi, holesterol, životne navike – smatra prof. Putnik.
Redovno javljanje lekaru i preventivne preglede, dodaje on, treba praktikovati ne samo kada nam nešto fali nego i kada nemamo nikakve simptome.
– A onda, iza svega toga potrebno je poboljšati i primarnu zdravstvenu zaštitu, kućnog lekara, kao i domove zdravlja – kaže prof. Putnik.
S njim se slaže i prof. dr Milovan Bojić, direktor Instituta za kradiovaskularne bolesti “Dedinje”, koji je rekao za “Blic” da najnoviji podaci “Batuta” ne predstavljaju iznenađenje.
– Srbija je, nažalost, već decenijama pri vrhu po broju obolelih od kardiovaskularnih bolesti, strašno je kada sa ovakvim demografskim problemima godišnje gubimo jedan čitav grad zbog bolesti srca. No, iako cifra deluje zastrašujuće, ne smem ni da zamislim koliko bi ta stopa smrtnosti iznosila da nije bilo velike ofanzivne politike za smanjenje lista čekanja, upravo kada su kardiovaskularne bolesti u pitanju – rekao je prof. dr Bojić.
Iako univerzalan savet za sve bolesti, direktor “Dedinja” dodaje i to da je, kada su bolesti srca u pitanju, važno izbeći zamku lečenja putem interneta.
– Ne treba se lečiti preko “Gugla”, ne ulazite u zamke. Danas je mreža kardiovaskularnih ustanova dobro razgranata, odmah idite kardiologu. Ono što je važno, s prvom pojavom bola važno je unutar “zlatnog sata” stići do odgovarajuće zdravstvene ustanove – podvlači Bojić.
Kada su u pitanju zloćudni tumori, od kojih je tokom 2018. godine u Srbiji umrla 21.607 osoba, dr Aleksandar Martinović, šef dnevne hirurške bolnice na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije , za “Blic” podseća o značaju prevencije.
Kada su zloćudni tumori u pitanju, preventiva je najbolja terapija. Kada se bolest otkrije na vreme, u većini slučajeva je izlečiva. Žene, recimo, najčešće pogađa rak dojke, tako da za mlade žene jednom mesečno, između dve menstruacije, samopregled mora biti životno pravilo. Do 40. godine ultrazvuk je metoda izbora s obzirom na gustinu žlezdanog tkiva koje je veoma izraženo kada je žena mlada i onda X zraci teže prodiru. Nakon navršene 40. godine, obavezna je mamografija – savetuje dr Martinović.