U vremenima u kojima su vesti o vršnjačkom nasilju sve učestalije, deca sve slabija, opasnosti vrebaju sa interneta – briga o deci je sve intenzivnija, ali i ona je po sebi iscrpljujuća.
Nije dovoljno samo se sekirati, potreban je neko stručan ko će nam objasniti kako da se postavimo u različitim situacijama razvoja deteta, a jedan od ključnih saveta koje upućuje portal “Porodični centar” jeste da je saradnja porodice i škole neophodna.
Naime, kako bi razvoj deteta bio što uspešniji, ova saradnja je od ključnog značaja, a zasniva se na premisi da je roditelj “drugi učitelj”, ali i da je nastavnik “drugi roditelj”, te da ove dve uloge moraju da se dopunjuju i prepliću, kao i da – kao što mame i tate zanima šta dete radi u školi, tako bi trebalo i učitelje interesuje šta đaci rade posle nastave.
Pedagog Milena Nikolin, autorka portala “Porodični centar”, piše sledeće:
“Saradnja porodice i škole je neophodna karika za uspešan razvoj svakog deteta. Sarađujući sa porodicom, škola može bolje da upozna svoje učenike, njihove sposobnosti, osobine, radne navike. Sarađujući sa školom svaki roditelj se informiše o načinima i ciljevima rada ove ustanove, ali i o tome kako se njihovo dete oseća u školi, kakve su mu radne navike, da li postiže kontinuiran uspeh i da li je u stanju da prati obrazovne zahteve, sa kim se druži i ko su mu prijatelji. Takođe, proširuju se i produbljuju znanja roditelja po pitanju obrazovnih i vaspitnih ciljeva škole. Zbog toga je izgradnja poverenja između ove dve ustanove izuzetno važna.”
“Svaki roditelj želi detetu najbolje, ali…”
“Odnos porodice i škole će zavisiti od zainteresovanosti roditelja za saradnju i od očekivanja koja roditelji stavljaju pred svoju decu. Naravno, svaki roditelj želi najbolje za svoje dete i trudi se da mu to i pruži, ali očekivanja nisu uvek ista.”
Roditelji u nastavnicima vide “druge roditelje” svoje dece, pa je normalno da treba da ih zanima šta se sa njihovom decom radi u školi, na koji način ih učitelji i nastavnici obrazuju i vaspitavaju i kako se njihova deca u tome snalaze.
Po mišljenju nastavnika, roditelji su “drugi učitelji” njihovim učenicima. Oni treba da budu zainteresovani za to šta njihovi roditelji rade sa njihovim učenicima kada dođu iz škole. Ovde se ne radi o konfliktu dve ustanove, već o njihovoj obaveznoj saradnji.