Država daje premije na osnovu kvaliteta mleka

Mleko će se od naredne godine plaćati u odnosu na kvalitet, a laboratorijske analize više neće raditi same mlekare, već Nacionalna referentna laboratorija. Na osnovu kvaliteta mleka, proizvođačima će država isplaćivati i premije. I dok su proizvođači mleka zadovoljni ovom najavom države, i dalje smatraju da je otkupna cena isuviše niska da bi mogli da održe proizvodnju.

– Odluka je dobra, jer bez toga nema napretka – smatra Sanja Bugarski, predsednik Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine. – To je trebalo da se uradi još odavno, da se odvoji kvalitet od nekvaliteta. Da oni koji godinama rade sve kako treba budu adekvatno nagrađeni i plaćeni. To se najviše odnosi na standarde koje nam nameću Srbija, EU, Rusija, ali i druga tržišta gde izvozimo. Uz to, bilo bi dobro da država izađe sa minimalnom proizvođačkom cenom mleka, ispod koje ne može da se ide. Niko nikog ne može da natera da plati nešto, ali možete da ga uslovite minimalnom cenom. Samo tako mogu da se zaštite mali proizvođači, koji su i najugroženiji.

Kada je reč o kvalitetu mleka, kako nam je ispričala Sanja Bugarski, ne mora da znači da oni najmanji proizvođači imaju najlošiji kvalitet i da ne vode računa o muži i ishrani. Ranije je bilo dosta problema sa otkupom, kod malih proizvođača mleka, jer su sami nosili mleko posle muže. A, čim mleko dođe u kontakt sa okruženjem, ono je već ugroženo. Sada imamo oko 65 odsto proizvođača koji imaju dobre i sigurne sisteme za mužu.

– Više nema bojazni da u mleku mogu da se pronađu antibitioci i hormoni, jer ono više ne može da uđe u mlekaru – ističe Bugarski. – To se odmah detektuje, postoje rigorozne kontrole i sa tim nema nikakvih problema. Ipak, kada je reč o somatskim ćelijama i bakterijama, to je već diskutabilno. Nas mlekare sada kinje jer one rade analize i odlučuju kakvo nam je mleko, a mi im više ništa ne verujemo. Smatramo da je mleko mnogo bolje nego što ga one procene. Tek kad analizu kvaliteta bude počela da radi Nacionalna laboratorija, to će imati nekog smisla.

Prema rečima Sanje Bugarski, u klasi mleka koje ide za EU, postoje posebne linije u mlekarama i ono se sigurno ne meša ni sa jednim drugim. A, šta se radi sa mlekom koje ne završi na evropskim rafovima i da li se ono svo meša, naša sagovornica nije znala da nam kaže.

– Ne znam kako se radi u malim mlekarama i sa onim mlekom koje se donosi u kanticama, ali je dovoljno da njih pet radi kako treba, a jedan donese nešto što ne valja, pa da oni sve to pomešaju – govori Sanja Bugarski. – Međutim, da bi mlekare pravile jogurt, čak i neke vrste sireva, znam da mleko mora da bude kvalitetno.

Ono što proizvođače mleka najviše muči jeste i konačna cena koju dobijaju od mlekara. Oni već godinama ukazuju na taj problem, ali, čini se, bezuspešno.

– Za prvu najbolju klasu dobijamo 30-31 dinar – ističe Sanja Bugarski. – Bez 42 dinara po litru nemamo o čemu da pričamo. Tu cenu smo imali i pre četiri godine, pre nego što je izbila kriza između EU i Rusije. Zato sada imamo one koji su odustali od proizvodnje, jer su ih prerađivači ugnjetavali, ali i one koji povećavaju proizvodnju, kako bi smanjili troškove. Tačnije, povećavamo broj grla i mlečnost da bismo smanjili druge troškove. Da prva klasa bude dobro plaćena, druga nešto manje, a treća minimalno. Nama je cilj da budemo dobro plaćeni.

NEDOSTAJE EDUKACIJA

Kako je ispričala Sanja Bugarski, više od polovine novca od regresa uzme država kroz razne službe koje oni moraju da plate.

– Državi plaćamo 100 dinara po uzorku, pa ako imate 50 krava, to dođe 5.000 dinara mesečno za određene analize, a njihovi inženjeri stočarstva ne mogu da dođu na farmu i da rade edukaciju za one kojima je to potrebno – kaže Sanja Bugarski. – Oni bi trebalo da objasne proizvođačima mleka kako da neguju i vode računa o kravama, da spreče pojavu mastitisa, a ne da se posle plaća lečenje, iz neznanja.

SUBVENCIJE I IPARD

Neko ko ima 20 krava više ne može da koristi podsticaje od države za nabavku opreme i sređivanje objekata, već taj novac može da dobije ukoliko konkuriše u nekom od programa IPARD.

– Da uradimo projekat i sve što nam treba za IPARD, teška je i nesavladiva misija – smatra Sanja Bugarski. – Zato su farmeri sa 20 i više krava u nepovoljnoj situaciji. Ko ima do 19 krava može da dobije subvencije za opremu i objekte i pare od države, a mi samo iz IPARD. Inače, uredba za robote za mužu je dobra stvar.

#mleko, #premije

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.