Ariljska malina dobila je zaštitu geografskog porekla u aprilu ove godine u Zavodu za intelektualnu svojinu u Srbiji, a taj postupak je u završnoj fazi i u evropskim okvirima. Time će ariljska malina biti svrstana u evropske brendove, među kojima su sirevi iz Italije, vina iz Francuske, meso iz Danske.
Udruženje “Ariljska malina” nastoji da to voće dobije i zvaničnu zaštitu geografskog porekla. Na taj način neće biti ugroženi drugi proizvođači, tvrdi sekretar tog udruženja Mirjana Milutinović, ali je vreme da to malinogorje dobije adekvatan tretman.
“Ovo je način da se našem proizvodu doda vrednost i da on bude poznat širom sveta. To je naš neki krajnji cilj. I mi sada u ovom trenutku radimo na zaštiti geografskog porekla naše ariljske maline na nivou Evropske unije”, rekla je Milutinovićeva.
U tome imaju pomoć i podršku Međunarodne organizacije za hranu i poljoprivredu, pri Ujedinjenim nacijama. Lisa Pageti iz te organizacije UN kaže da za to postoji mnogo razloga, jer je ariljska malina specifična zbog ukusa, načina branja, klime i geografskog položaja.
“Najvažnije je da registracija, zaštita brenda ‘Ariljska malina’ na evropskom nivou obezbedi da Arilje bude poznatije u međunarodnim okvirima. Kao što je parmezan ‘ređano’ u Italiji, imaćemo maline iz Arilja, kao link za Srbiju. To je veliki dobitak i za zemlju”, istakla je Lisa Pageti iz FAO – Međunarodne organizacije za hranu i poljoprivredu.
Na međunarodnom tržištu, srpska malina je prepoznatljiva, a zaštita brenda je način da se dodatno učvrste pozicije. Međutim, neophodno je unaprediti tehnologiju proizvodnje, smatra Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.
“Kako bi smo prevazišli apsolutno probleme koje smo imali do sada, a to je sada veoma niske prosečne prinose, od pet do šest tona po hektaru, onda unapređenje kvaliteta. Ali isto tako rekao bih i istakao posebno nešto što je veoma značajno da se radi na proizvodnji viših stepena prerade maline”, naveo je dr Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.
Tradicionalna prerada u sokove, džem, slatko, ali i liofilizacijom, tehnologijom kojom se priprema hrana za kosmonaute, sve je zastupljenija u ariljskom kraju.
Dobit nije u izvozu sirovine, već u gotovim proizvodima tvrde stručnjaci, a zaštita geografskog porekla svakako može dodatno povećati vrednost ovog voća.