Velika knjižara koja radi samo jedne nedelje oktobra, susreti sa piscima i značajni popusti glavni su razlozi posećenosti sajma, koji ostaje naša najmasovnija manifestacija kulture.
Na policama su nova dela svetskih pisaca. Grosmana, Magrisa, celokupno pesničko stvaralađtvo Dilana, britanska Knjiga godine, a Nobelova nagrada i polemika koju je rasplamsala odredila je vrh liste najtraženijih knjiga.
“Najtraženiji naslov na ovom sajmu je ‘Veliki pad’ Petera Handkea”, kaže Tanja Vučković iz “Lagune”.
Bez reklame ali s visokim literarnim kvalitetom stigao je novi roman dobitnika NIN-ove nagrade Slobodana Tišme, tu su i nove knjige Vide Ognjenović, Mihajla Pantića, Marka Krstića, a posebno ohrabruju novi glasovi srpske književnosti.
“Sajam je za mene jedno najlepše ogledalo, kako za svakog čitaoca, tako i za svakog pisca, a čitaoci su nama piscima potrebni da bismo shvatili šta smo uopšte napisali”, kaže književnik Dragan Jovanović Danilov.
Ipak, pisci su na “svom” sajmu često prolazili nezapaženo, pored dugih redova za potpis i malo pažnje neknjiževnih zvezda.
“Nekada su to blogeri, jutuberi, nekada lajf kouči, nekada zvezde javnog života, medijske scene koji su zapravo zauzeli mesto pisaca i njihove knjige su više suveniri nego što su knjige za čitanje”, ističe izdavač Gojko Božović.
A, oni koji takve fenomene istražuju i stiču obrazovanje u oblasti marketinga doneli su bum te vrste literature i poslovnih knjiga uopšte. Dakle, nije sva publika sajma stala u nekoliko redova kod štandova nadri pisaca. Drugi su u većini.
“To su ti ljudi koji sa velikom pažnjom dolaze da vide šta ima novo, da posmatraju ovu manifestaciju kao izložbu knjige, a ne kao vašar, a ne kao market knjige”, navodi Jasna Novakov, urednica u “Geopoetici”.
Dakle, najbolji pogled na našu godišnju izdavačku produkciju i dalje pruža ovaj sajam. Od dela domaćih autora do prevoda aktuelnih, najznačajnijih svetskih. A, šta je svako od nas odabrao i poneo sa sajma govori o našem literarnom ukusu.