Stari bor na samcu iznad Kamene Gore kod Prijepolja u svome deblu skriva istoriju sela, koju su u davno vreme ispisali meštani pred jednu od brojnih seoba. Zbog toga je ovaj 500 godina stari bor za gorštake poput svetinje. Svetibor je i ponos sela u koje sve više hrle zaljubljenici u njegove rajske predela, a koje je još u Kraljevini Jugoslaviji zvanično proglašeno za vazdušnju banju.
Kamen Gora je do skora bila i selo sa najviše stogodišnjaka. Njihovi i preci današnjih stanovnika došli su u ove krajeve pre oko tri veka i u njima zatekli napuštena ognjišta i imanja. Oni koji su pre njih tu živeli nestali su bez traga. Legenda kaže, da su razlog za seobu znali samo oni i crni bor koji i danas čuva ovu tajnu, zapisanu u godovima.
“Pre polaska na put, starosedeoci su u stablu izdubili rupu i u nju stavili pisanu poruku u kojoj su podrobno objasnili svoje razloge i motive da napuste ove predele. Rupu su zatim zatvorili drvenim čepom i ona je vremenom urasla u deblo, a poruka je ostala skrivena od onih kojima je namenjena. Bor je tako postao nemi svedok istorije sela, što nas dodatno obavezuje da ga čuvamo”, priča Živko Kijanović, predsednik Mesne zajednice Kamena Gora.
Visoki bor kao bogomolja dok nije bilo crkve
Stari bor visok je 14 metara i dominira čitavim krajom. Raste na proplanku sa koga pogled puca sve do Zlatibora, Durmitora i Prokletija, a zbog svoje veličine i lepote ostavlja bez daha. Njegove krošnje široke 18 metara sklonište su pticama i planinskim vetrovima, a u njegovom hladu su se o praznicima za berićet i zdravlje molili meštani dok selo nije imalo crkvu.
“Od bora se ništa ne odnosi, ni šišarka ni slomljena grančica, a prokletstvom se smatra i sama pomisao da se na njega krene sekirom. Gromovi su ga tukli više puta i cepali mu koru, ali je svemu odoleo. Zadatak nam je da ga sačuvamo i ostavimo u nasleđe potomcima, isto kao što smo ga i mi dobili na čuvanje od naših starih”, kaže Kijanović.
Kamen koji čuva oko 125 izvora zdrave i pitke vode
Kamena Gora je, kažu, ime dobila po gori iznikloj na kamenu, u kojoj se i danas mogu sresti nagorkinje vile. A taj ljuti kamen u svojim nedrima čuva i oko 125 izvora zdrave i pitke vode, od kojih čak 90 nikada ne presušuju. Najpoznati od njih je Trojan.
“Tri mlada Kamenogorca, lepi kao jabuka, na ovom izvoru su jedan drugom otkrili da su zaljubljeni u istu devojku, za koju nisu ni slutili da je u stvari vila. Ljubomora je učinila svoje, pa su u sukobu do koga je došlo, stradala sva trojica. Otuda ovom izvoru i naziv Trojan, a nedaleko od njega je i izvor Krvavac koji je nastao iz krvi trojice mladića. Kada je videla šta se dogodilo, devojka-vila se popela na vrh Pribojne i plakala sedam dana. Od njenih 27 suza nastalo je 27 izvora u podnožju brda. I preostalih stotinak zdenaca imaju svoju legendu, podjednako zanimljivu kao što je ova”, pričaju meštani.
Na pašnjacima 250 vrsta lekovitih trava i jestivih pečurki
Cela Kamena Gora je živa bajka i predeo iskonske lepote. Oaza je čistog vazduha, nezagađene prirode i lekovite planinske klime. Na prostranim pašnjacima raste 250 vrsta lekovitih trava i jestivih pečurki, dok su guste šume stanište za mnoge divlje životinje. Na Guvništu je uređena i etno-oaza sa autentičnim seoskim objektima, pa se može osetiti i dah prošlosti.
Kako je skrajnuta od magostrale, koja od Prijepolja vodi ka Pljevljima, najčešći gosti Kamene Gore su istinski zaljubljenici u prirodu. Najviše je ljubitelja planinskog biciklizma i planinara, za koje je ovde markirano sedam staza ukupne dužine 80 kilometara, koje vode do mnogobrojnih planinskih vrhova od kojih najviši ima 1.496 metara. Posećuju je i splavari Limom i Tarom, kao i paraglajdisti za koje je poseban izazov da se vinu nebu pod oblake sa zaletišta kod Svetibora, sa 1.200 metara nadmorske visine.
Stižu turisti i iz Kine
Mada je turizam za mnoga seoska domaćinstva značajan izvor prihoda, Kamenogorci nisu dozvolili da njihovu bajku naruže moderna zdanja. Zbog toga su i novi turistički objekti sa smeštajnim kapacitetima građeni po meri prirode – od kamena i drveta.
“U planinskim zaseocima smeštenim u njedrima planine, na raspolaganju turistima je oko 200 ležaja u privatnim kućama, a u poslednje vreme su izgrađena i dva kampa i nekoliko apartmana. Svi kapaciteti su uglavnom popunjeni tokom cele godine, a pored domaćih sve više je i gostiju iz inostranstva. Letos smo na Guvništu imali i prvu grupu turista iz Kine”, kaže Živko Kijanović.
Osim s prirodom turisti su oduševljeni i ljubaznošću gorštaka, koja pleni na svakom koraku. Po tradiciji, goste Kamene Gore domaćini najpre dočekuju čvrstim stiskom ruke i čašom kuvane rakije. Pre doručka obavezno se uzima med ili slatko od šumskog voća, a potom slede domaći specijaliteti kojima se ne može odoleti, od mleka, kajmaka i sira do gibanice, proje, heljdopite, pršute,raznih čorbi, salata, sarmica u zelju… Posebna gurmanska poslastica je tadicionalno jelo po imenu ćeška, koje se sprema od piletine, tučenog ječma i starog kajmaka.