Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević kaže za RTS uoči početka nove školske godine da se radi na rekonstrukciji velikog broja škola i da će ove godine biti 10.000 digitalnih učionica. U ponedeljak počinje nova školska godina. U prvi razred polazi oko 70 hiljada prvaka.
Mladen Šarčević je gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da postoji veliki broj rekonstruisanih škola.
“Ovo je već četvrta godina. Rekonstruisano je blizu 1.000 objekata. Samo iz republičkih fondova uloženo jedesetine miliona evra, a toliko su uložile i lokalne samouprave”, naveo je šarčević.
Prema njegovim rečima, veliki broj škola je rađen sa više miliona evra – u Priboju četiri miliona evra, blizu četiri miliona evra u Novoj Varošu, Zemunska je započela renoviranje sa tri i po miliona.
“Neke škole će se još renovirati jer su radovi sveobuhvatni. Ali, napravljen je plan gde će deca ići. Poslednja je bila Medicinska škola u Kruševcu gde smo našli rešenje zbog krova koji je prokišnjavao. Mislim da je sa aspekta tehničkih uslova to spremno”, istakao je Šarćević.
Do 15. septembra, kaže, završava se i opremanje digitalnih učionica.
“Od sredine avgusta do sredine septembra se radi 8.000 digitalnih učionica, takva je nabavka. I pored onih 2.000 koje su urađene tokom godine zaokružujemo broj na 10.000”, naveo je Šarčević.
Dodaje da će svi prvi razredi u Srbiji, bez obzira u kojim su sredinama nalaze, imati digitalne učionice.
“Još 500 je rezervisano za velike škole, gde dominiraju progami za drugi, peti i šesti razred”, istakao je ministar prosvete.
Reformisan kurikulum
Novine su reformisan kurikulum, gde se “ide na ishode i čekamo rezultate 2021. i 2024. godine gde će Srbija poazati da je ušla u red visoko kotiranih zemalja kada je u pitanju obrazovanje”.
“Jednosmenski rad i drugi razred gimnazije ulazi u reformu. Dualni profili su podigli broj đaka sa 4.500 đakana 7.400, radimo veliku reformu celoživotnog učenja, pripremamo se za državnu maturu koja će biti 2021. godine, tako da imamo još gomilu posla u vezi sa reformom kurikuluma koja kreće masovno u predškolskom uzrastu. Jednosmenski rad i celodnevna nastava obuhvata preko 300 objekata ove godine”, dodao je Šarčević.
Prema Šarčevićevim rečima, 20.000 nastavnika je prošlo obuke za novi kurikulum i način rada, obuke za IT, elektronski dnevnik , jedinstveni informacioni sistem u prosveti. To su sve, kako navodi, novine.
Najveći cilj: Strategija obrazovanja do 2030. godine
Unija sindikata prosvetnih radnika najavljuje skraćenje časova na 30 minuta. Traže nastavak pregovora oko platnih razreda.
Na pitanje da li će sa tim sindikatom da se sedne za sto i pregovara, Šarčević je rekao da može da se razgovara i da je moglo i u junu da se razgovara o tome.
“Oni znaju da taj posao ide iz kabineta premijerke, da je nadležno ministarstvo lokalne uprave, da sva druga ministarstva učestvuju u tome. Ovo je štrajk unapred, što bi se reklo. Mi imamo još tri velika reprezentativna sindikata u prosveti i niko to tako nije shvatio kao ljudi iz Unije. Ja mislim da je malo borba izmešu sindikata”, istakao je Šarčević.
Tokom raspusta se, navodi, niko nije javljao.
“Ja ne mogu da razumem zašto je tako. Za tri godine bilo je četiri povećanja plata, i evo najavljuje se peto. Ta povećanja nisu mala – četiri, šest, devet i deset odsto. Najavljuje se i peto povećanje plaa, od najverovatnije 10 odsto. To znaju prosvetni radnici, tako da ne verujem da će biti masovno. Ako je upozorenje i poziv to je svakako kucanje na otvorena vrata”, naveo je Šarčević.
Najveći cilj za ovu godinu je, navodi, da se uradi Strategija obrazovanja i nauke do 2030. godine.
“Mi po ovoj strategiji 2020. godine smo uspeli da dostignemo realizaciju na 95 odsto, iako je startna pozicija bila na 25 odsto pre tri godine. Dobili smo najbolje ocene Evropske komisije i ako postavimo dobro ciljeve onda znamo da je taj put utaban, i da su priprema i realizacija krenule zajedno”, kazao je Šarčević.
Ministar prosvete je đacima, a naročito prvacima poželeo srećnu i uspešnu novu školsku godinu.