562. premijera predstave MAGA u užičkom Narodnom pozorištu

U subotu, 8. marta 2025. godine u 20.00 časova na velikoj sceni Narodnog pozorišta Užice,biće izvedena 562. premijera prestave MAGA prema tekstu dramske spisateljice Jelene Kajgo.

Ulaznice se mogu preuzeti na blagajni pozorišta, radnim danima od 14 do 20 časova.

Režija: Boris Todorović
Koreografija i scenski pokret: Isidora Stanišić
Scenografija: Vesna Popović
Kostimografija: Dragica Laušević
Muzika: Irena Popović Dragovic
Dizajn svetla: Aleksandar Rosić

Uloge:

Marija Maga Magazinović 1 – Božana Marković
Marija Maga Magazinović 2 – Andrijana Simović
Branko, slikar – Dušan Radojičić
Stanka, Marijina majka – Divna Marić
Gerhard Gezeman – Dejan Maksimović
Nadežda Petrović – Tijana Karaičić Radojičić
Lepa – Biljana Prokić
Vlado Ribnikar – Nikola Penezić
Antonijević, član vlade – Hadži Nemanja Jovanović
Milan, novinar – Branislav Ljubičić
Majka učenice – Danica Ljubičić
Učenice odseka savremene igre srednje Baletske škole „Lujo Davičo”:
Đurđina Ivanković, Teodora Paunović (prva učenica), Darija Brojčin, Lara
Ililev, Maša Janjušević, Sara Jelić

Inscipijent: Janko Radišić
Sufler: Mladen Vasić

Majstor svetla: Aleksandar Rosić
Majstor tona: Miloš Milićević
Majstor scene: Dragoljub Stanisavljević
Izrada kostima: Gordana Majdov Marković
Maska i vlasuljarski radovi: Mirjana Ilić
Stolarski radovi: Obradin Kurlagić
Rekviziter: Milan Mijailović
Garderoberka: Marija Simić
Dekorateri: Mlađen Ćitić, Duško Janković, Miloš Ćitić
Direktor tehnike: Marijana Zorzić Petrović
Organizatorka: Ljiljana Matić

Umetnički direktor: dr um. Nemanja Ranković
Direktor: Zoran Stamatović

Sezona 2024/2025.
Premijera: 562

Reč reditelja:
Priču o Maginom životu je nemoguće ispričati u celosti u formatu jedne
pozorišne predstave. Autorka drame Jelena Kajgo izdvaja period koji je
imao najformativniji uticaj na njenu umetnost i njen život. To je period u
kome se svet moderne umetnosti iznenada otvorio pred njom i uvukao je
poput vorteksa, opremivši je zauvek energijom i verom u umetnost, pomoću
koje će, poput mesečara, uspevati da prebrodi različite surove udarce
života.
Kroz fragmentarnu formu, tekst nam nudi niz aspekata kompleksne
ličnosti Mage Magazinović, niz koji svakako nije konačan ukoliko neko

želi da istraži ovu jedinstvenu ličnost kojom je istorija društva i
pozorišne umetnosti Srbije bila zaista počastvovana.
I drama i predstava koriste određene anahronizme i konstruisane odnose i
situacije kako bi se sažela priča i fokusirala na jedan od scenski mogućih
prikaza Mage Magazinović.
U samoj predstavi cilj nam nije bio da prikažemo destilovanu biografsku
priču o Maginom životu, već da pokušamo da napravimo uvid u njene
motivacije, u njenu kreativnu ličnost, da probijemo put do njenog uma, srca
i duše.
Magin identitet je fragmentaran i rasut i u stalnoj potrazi za „pokretom
koji slavi životˮ, koji oslobađa život neumitnih i neumoljivih tereta, u
potrazi za tim kamenom telesne mudrosti koji pretvara životna iskustva u
umetnički izraz.

Reč spisateljice:
Marija Maga Magazović je zaista bila nasvakidašnja, svestrana ličnost.
Istraživanje koje sam sprovela pišući dramu o njoj, predstavljalo mi je
veliko zadovoljstvo jer me je vodilo u više pravaca koji su meni lično
veoma značajni. Na prvom mestu, razvoj feminističkog pokreta u Srbiji na
kraju XIX veka, oličen u borbi za obrazovanje žena, njihovu finansijsku
nezavisnost i pravo glasa. Kada je Maga Magazinović upisala Filozofski
fakultet u Beogradu, žene nisu mogle biti redovni studenti i nisu mogle
dobiti diplomu. Ona je, zajedno sa svojim saborkinjama, učinila da se ta
situacija promeni. Nakon završenog fakulteta počinje da piše za
„Politikuˮ, kao prva žena novinar u Srbiji. I na kraju, ono što je meni i
blisko i važno, ona se okreće pozorištu, odlazi u Nemačku da usavršava
glumu i susreće se sa revolucionarnim stilom igre Isidore Dankan. Njena
misija postaje da izuči tu vrstu igre i da je donese u Beograd. Ona je osetila
da je klasičan balet limitirajući za duh i telo umetnika. Njen
modernistički senzibilitet težio je potpunoj slobodi pokreta.
Kada je Maga otvorila u Beogradu Školu za ritmiku i plastiku 1910 godine,
Beograd je bio jedan od svega nekoliko gradova u Evropi koji je imao tu vrstu
obrazovanja. S jedne strane, moderna igra je pratila nasleđe antike, Isidora
Dankan je igrala inspirisana nagim antičkim grčkim skulpturama, pa to

donosi i estetsku revoluciju u tada konzervativnu Evropu. S druge strane,
pored aspekta fizičkog oslobađanja, ta igra nosi u sebi i neki iskonski
nagon, koga igrač često nije ni svestan dok ne počne da improvizuje. Tada on
upoznaje svoju kožu, krvotok, disanje…, potom svoje nagone, strasti, tegobe,
ushićenja. Nije nužno bitno kako taj pokret izgleda. I to se uklapa u opšti
princip umetničkog delovanja na početku dvadesetog veka, a to je da
umetnost, pa tako i pokret, ne moraju biti lepi, već istiniti i ukorenjeni u
određeni teorijski koncept.
Nažalost, umetnički i pedagoški uspon Mage Magazinović prekinuo je
Prvi svetski rat, kao što je prekinuo i karijeru i život Nadežde
Petrović, najznačajnije srpske slikarke sa početka XX veka i heroine
feminističkog i humanitarnog rada, koja je u drami jedan od važnih likova.
Ipak, i nakon rata i nakon ličnih tragedija i padova, Maga nastavlja da
radi nove koreografije i da održava duh savremene igre, koju su njeni
naslednici očuvali i razvijali do danas.

Jelena Kajgo

O piscu:
Jelena Kajgo rođena je u Beogradu, gde je diplomirala dramaturgiju na
Akademiji umetnosti 2004. godine. Magistrirala je na
Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti 2010. godine.
Njene drame izvođene su u Narodnom pozorištu u Beogradu, Ateljeu 212,
Narodnom pozorištu u Skoplju, Here Art pozorištu u Njujorku, Mestnom
gledališču u Ljubljani, Narodnom pozorištu u Užicu, Narodnom
pozorištu u Zrenjaninu, Knjaževsko srpskom teatru u Kragujevcu,
Univerzitetskom teatru u Strazburu, Domu Jevrema Grujića u Beogradu i dr.,
a javna čitanja organizovana su u Beču (Shauspielhaus Theatre), Minsku
(National Theatre), Lidsu (West Yorkshire Playhause), Njujorku (The New
Group), Londonu (Gate Theatre), Bukureštu (Odeon Theatre)…
Sa komadom Intimus učestvovala je na radionici za dramske pisce u
pozorištu Royal National Theatre u Londonu.

Predstava Realisti u režiji Iana Morgana nominovana je u Njujorku za New
York Inovative Theatre Award za 2013. godinu.
Adaptirala je i režirala plesno dramske predstave za decu i mlade:
Pepeljuga, Carevo novo odelo i Buđenje proleća na sceni Bitef teatra.
Objavila je knjigu Drame (Fantomi, Intimus, Realisti, Nevidljivi ljudi),
roman Male smrti (LOM), kao i roman Potomstvo (Kosmos).
Od 2009. do 2013. godine bila je na poziciji direktorke Bitef teatra i
Bitef festivala. Osnivač je i umetnička direktorka Bitef dens kompanije,
jedine profesionalne plesne kompanije u Srbiji.

Predstava „Magaˮ predstavlja jedan od ključnih kulturnih događaja koji
poziva na razmatranje nasleđa jedne od najistaknutijih figura srpske
umetnosti – Marije Mage Magazinović. Kao jedan od stubova projekta
„Užice – nacionalna prestonica kulture 2024”, ličnost Mage Magazinović
simbolizuje posvećenost inovaciji i emancipaciji kroz umetnost.
Marijina umetnička praksa, u svetlu aktuelne predstave zasnovane na tekstu
Jelene Kajgo, istražuje dinamične aspekte ženskog identiteta u kontekstu
borbe za ravnopravnost. Kroz svoje radove, ona aktivno razbija tradiciju i
predrasude, stvarajući platformu za dijalog o značaju ženskog glasa u
teatru i društvu. Kao aktivistkinja i umetnica, kroz svoju školu jačala je
svest o važnosti slobode umetničkog izraza i ženskog aktivizma u kulturi.
Na ovoj prekretnici očigledna je veza između umetnosti i društvene
promene – kako feministkinja i teoretičarka umetnosti Judit Batler kaže,
„umetnost je više nego samo refleksija jer predstavlja način za
redefinisanje onoga što možemo biti”.
Marijina vizija umetnosti ne ograničava se samo na scenu, već postaje
integralni deo šireg kulturnog konteksta koji se oslanja na vrednosti
zajednice, saradnje i društvene pravde. Ova inicijativa naglašava važnost
umetnika poput Marije da budu prepoznati kao vođe pozitivnih promena,
posebno u izrazito izazovnim vremenima.

Svojom borbom i kreativnošću, Marija Maga Magazinović ne samo da
preoblikuje teatarsku scenu, već nas i inspiriše da preispitamo vlastite
stavove o rodnoj ravnopravnosti i mogućim promenama u društvu. Njena
uloga u ovoj predstavi simbolizuje mučnu borbu za emancipaciju i
afirmaciju ženskog identiteta i prava.
Na kraju, svojim umetničkim opusom Marija se uklapa u tradiciju velikana
poput Antonena Artoa, koji je rekao: „Pozorište treba da bude prekid u
svakodnevnom životu – mesto gde se postavljaju najveća pitanja postojanja i
slobode.ˮ

#maga, #predstava, #premijera

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.