Da li je pristupačnost jednaka za sve?

Iako su Ustavom Republike Srbije kao i brojnim međunarodnim dokumentima, zakonima uređena prava osoba sa invaliditetom, često se postavlja pitanje koliko se poštuju zakonske odredbe i da li je pristupačnost jednaka za sve?

Na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da objekti visokogradnje javne i poslovne namene moraju  da ispune standarde  kako bi  se svim građanima omogućio nesmetan pristup . Međutim,  u praski se često srećemo sa nepoštovanjem ove odredbe. Naime, česte su barijere u arhitektonskom smislu.

,,Invaliditet ne bira godine, ne bira pol. Jednostavno,  nema vakcine protiv toga. U nekom segmentu  života svima može da se desi da ste bespomoćni. Bez obzira koliko sam ja samostalna,čim dođete ispred nečega što neko naziva pristupačnosti, a ja moram da pozovem dvoje, troje ljudi da mi pomognu, onda to nije pristupačnost.  Samim tim,  onaj najvažniji deo ljudsko dostojanstvo je tada narušeno. Žalosno je što u Čačku ne postoji  turistički objekat koji je pristupačan osobama sa invaliditetetom. Jedne godine,  bili smo domaćini  u takmičenju u košarci osoba sa invaliditetom i desilo se da smo morali da nađemo smeštaj učesnicima u  Vrnjačkoj Banji”, rekla je Slađana Radovanović.  

Prilaze je neophodno urediti i  ka trgovima, ulicama, parkovima  a  propisana  su i  pravila koja se odnose i na stambene zgrade. Jasno su naznačeni i uslovi projektovanja i tehničke mere, a često se dešava i da Udruženja i pojedinci ukažu i u toku izvođenja radova na važnost postavljanja rampi,  ili drugih elemenata za savladavanje visinskih razlika. Pozitivan primer kada je u pitanju pristupačnost je Kulturni centar u Čačku. Ulaz je  prilagođen osobama sa invaliditetom, a u funkciji je lift koji ima pristup gornjem holu i velikoj sceni.

,, Kulturni centar je ustanova koja pruža ljudskost,  jer kada uđete ne osećate se da ste opterećujući za njih. Jednostavno, taj pristup zaposlenih i njihovo zalaganje je na svetskom nivou. Za razliku od bioskopa Sutjevska koji je nekada bio za osobe sa invaliditetom,  a to više nisu mogućnosti. To je veliki propust,  jer objekat koji je bio pristupačan više nije”, podseća Radovanović.

Ustavom Republike Srbije zabranjena  je svaka diskriminacija uključujući i diskriminaciju osoba sa invaliditetom.

,,. Uvek kažem da u tome prednjače oni koji su nam najpotrebniji, a to su medicinski radnici. Desilo mi se da sam otišla  sa prijateljem u Hitnu pomoć i doktorka se  obraća  mom prijatelju, umesto meni  sa pitanjem zašto ste je doveli, šta joj je? To je ružan pristup, nedostatak empatije. Na prvom mestu treba biti iskren i  biti čovek. Prvo čovek, pa onda doktor. Jedna od pozitivnih stvari su deca koja imaju svest i prema svojim vršnjacima koji su osobe sa invaliditetom i to je neka vera da ipak ima nešto pozitivno”, napominje Radovanović. 

Bitno je da se  zaštite   osobe  sa invaliditetom i da se kroz socijalnu politiku ukaže na poštovanje njihovih potreba. Naime, kroz  sistemska rešenja treba da im se  omogući da imaju jednaka prava i  mogućnosti.

#čačak

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.