Da li dolaze bolji dani za srpsku malinu i malinare?
Da li dolaze bolji dani za srpsku malinu i malinare?
06/10/2024
Autor:
Info Press
Izvor: Infopress
Foto: Infopress
Velika ulaganja u proizvodnju, loši vremenski uslovi tokom proleća, uz nezapamćenu sušu , a potom niska otkupna cena I loši prinosi obeležili su ovogodišnju proizvodnju maline. Mnogi proizvodjači su desimulisani stanjem na tržištu, ali situacija se polako stabilizuje, I prema procenama stručnjaka naredne godine može se očekivati značajno bolja situacija u srpskom malinarstvu.
Aleksandar Lazović iz Trbušana bavi se proivodnjom maline više od 10 godina. Vilamet gaji na površini od 60 ari. Zbog dobro poznatih razloga rod je I ove godine kao I u drugim malinjacima gotovo prepolovljen, a opštem nezadovoljstvu proizvodjača značanjo doprinose velika ulaganja i izuzetno niska otkupna cena.
“Cenom maline nisam zadovoljan. Cena I proizvodnja iz godine u godine sve su nepovoljnije za nas. Cene padaju ili ostaju na istom nivou, a sve ostalo je skuplje kao što je radna snaga, cene djubriva I zaštite. Ja imam hladnjuču , a I to sve košta I povećava cenu proizvodnje . Osim toga, iz godine u godinu opadaju prinosi pa se umanjuju I prihodi proizvodjača”, ocenjuje Aleksandar Lazović proizvodjač maline iz Trbušana.
Proizvodnju maline u ovoj godini obeležili su loši vremenski uslovi, niska otkupna cena, mali prinosi I uopšte loše stanje na tržištu maline, ali situacija se u poslednjih par meseci stabilizovala, kaže stručnjak za malinu Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.
“Maline na svetskom tržištu skoro I da nema, u Evropi se pojavila manja količina iz Belorusije, ali je napravila trenutni zastoj, a maline nema ni u Americi. Ono što je povoljno jeste što je Kina u avgusu ove odine ukinula uvoznu barijeru pa se otvara to pespektivno tržište. Dakle, od sada postoji mmogućnost izvoza I na to tržište”, ističe dr Aleksandar Leposavić stučnjak Instiuta za voćarstvo u Čačku.
Neki podacipokazuju da je u Srbiji pod zasadima maline je 24 000 hektara, a da godišnja proizvodnja iznosi oko 130 000 tona. Medjutim relnost je nešto drugačija. Malina je zasadjena na 10 ili 11 000 hektara, sa tendencijom smanjanje površina usled dobro pozatih problema u proizvodnji tog voća I sa godišnjom proizvodnjom od oko 40 000 do 45 000 tona.
Zbog niske otkupne cene u poslednje dve godine neki malinari odustaju od proizvodnje, a neki su odlučili da sagrade hladnjače u kojima su zamrzli ovogodišnji rod, tako da mogu da sačekaju bolju cenu I tada plasiraju malinu na tržište.
Situacija u srpskim malinjacima u ovom trenutku nije sjajna jer ima dosta bolesti i štetočina u zasadima. Medjutim, zbog svega što je pratilo ovogodišnju proizvodnju mnogi proizvodjači posle berbe nisu ni ulazili u svoje zasade, pa tako nije izvršena ni neophodna zaštita nakon berbe koju svakao treba izvršiti u ovom periodu dok još uvek traje vegetacija.
Moja prepourka proizvojačima je da , bez obzira da li su stimulisani ili ne , situacija u narednoj godini će se popraviti I već sada se osećaju odredjene naznake. Biće bolje I terba uraditi jedan do dva tretmana u cilju prevencije ili smanjenja nastalih šteta jer je dosta bolesti I bar da poboljšaju situaciju u malinjacima. Najava je da će situacija biti bolja nego ove I rpethodne godine” , procenjuje Leposavić.
I ored brojnih problema u proizvodnji, srpsku malinu I dalje karakteriše dobar kvalitet na svetskom tržištu. Isrina, smanjuju se zasadi, ali pored entuzijasta koji uporno opstaju ima I novih proizvodjača koji su spremni da ulože velika sredstva u proizvodnju primenjujući sve savremne tehnike I principe kako bi ostvarili dobar prinos, a što bi moglo da znači ipovratak Srbije na lidersku poziciju u proizvodnji maline. Malina se gaji I u Meksiku, Maroku, Ukrajini, koja ima proizvodnju od oko 60 000 tona godišnje, ali kvalitet je još uvek daleko slabiji od srpske maline, a njihova prednost je u jevtinoj radnoj snazi koje u Srbiji ima sve manje..
Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.
Spisak dosadašnjih komentara za članak "Da li dolaze bolji dani za srpsku malinu i malinare?". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.
U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.
Braća Miloš i Mladen Pavlović bave se i proizvodnjom domaćih proizvoda. Gosti mogu da očekuju tradicionalne dragačevske specijalitete po kojima je poznat ovaj kraj.
Da li dolaze bolji dani za srpsku malinu i malinare?
06/10/2024
Autor:
Info Press
Izvor: Infopress
Foto: Infopress
Velika ulaganja u proizvodnju, loši vremenski uslovi tokom proleća, uz nezapamćenu sušu , a potom niska otkupna cena I loši prinosi obeležili su ovogodišnju proizvodnju maline. Mnogi proizvodjači su desimulisani stanjem na tržištu, ali situacija se polako stabilizuje, I prema procenama stručnjaka naredne godine može se očekivati značajno bolja situacija u srpskom malinarstvu.
Aleksandar Lazović iz Trbušana bavi se proivodnjom maline više od 10 godina. Vilamet gaji na površini od 60 ari. Zbog dobro poznatih razloga rod je I ove godine kao I u drugim malinjacima gotovo prepolovljen, a opštem nezadovoljstvu proizvodjača značanjo doprinose velika ulaganja i izuzetno niska otkupna cena.
“Cenom maline nisam zadovoljan. Cena I proizvodnja iz godine u godine sve su nepovoljnije za nas. Cene padaju ili ostaju na istom nivou, a sve ostalo je skuplje kao što je radna snaga, cene djubriva I zaštite. Ja imam hladnjuču , a I to sve košta I povećava cenu proizvodnje . Osim toga, iz godine u godinu opadaju prinosi pa se umanjuju I prihodi proizvodjača”, ocenjuje Aleksandar Lazović proizvodjač maline iz Trbušana.
Proizvodnju maline u ovoj godini obeležili su loši vremenski uslovi, niska otkupna cena, mali prinosi I uopšte loše stanje na tržištu maline, ali situacija se u poslednjih par meseci stabilizovala, kaže stručnjak za malinu Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.
“Maline na svetskom tržištu skoro I da nema, u Evropi se pojavila manja količina iz Belorusije, ali je napravila trenutni zastoj, a maline nema ni u Americi. Ono što je povoljno jeste što je Kina u avgusu ove odine ukinula uvoznu barijeru pa se otvara to pespektivno tržište. Dakle, od sada postoji mmogućnost izvoza I na to tržište”, ističe dr Aleksandar Leposavić stučnjak Instiuta za voćarstvo u Čačku.
Neki podacipokazuju da je u Srbiji pod zasadima maline je 24 000 hektara, a da godišnja proizvodnja iznosi oko 130 000 tona. Medjutim relnost je nešto drugačija. Malina je zasadjena na 10 ili 11 000 hektara, sa tendencijom smanjanje površina usled dobro pozatih problema u proizvodnji tog voća I sa godišnjom proizvodnjom od oko 40 000 do 45 000 tona.
Zbog niske otkupne cene u poslednje dve godine neki malinari odustaju od proizvodnje, a neki su odlučili da sagrade hladnjače u kojima su zamrzli ovogodišnji rod, tako da mogu da sačekaju bolju cenu I tada plasiraju malinu na tržište.
Situacija u srpskim malinjacima u ovom trenutku nije sjajna jer ima dosta bolesti i štetočina u zasadima. Medjutim, zbog svega što je pratilo ovogodišnju proizvodnju mnogi proizvodjači posle berbe nisu ni ulazili u svoje zasade, pa tako nije izvršena ni neophodna zaštita nakon berbe koju svakao treba izvršiti u ovom periodu dok još uvek traje vegetacija.
Moja prepourka proizvojačima je da , bez obzira da li su stimulisani ili ne , situacija u narednoj godini će se popraviti I već sada se osećaju odredjene naznake. Biće bolje I terba uraditi jedan do dva tretmana u cilju prevencije ili smanjenja nastalih šteta jer je dosta bolesti I bar da poboljšaju situaciju u malinjacima. Najava je da će situacija biti bolja nego ove I rpethodne godine” , procenjuje Leposavić.
I ored brojnih problema u proizvodnji, srpsku malinu I dalje karakteriše dobar kvalitet na svetskom tržištu. Isrina, smanjuju se zasadi, ali pored entuzijasta koji uporno opstaju ima I novih proizvodjača koji su spremni da ulože velika sredstva u proizvodnju primenjujući sve savremne tehnike I principe kako bi ostvarili dobar prinos, a što bi moglo da znači ipovratak Srbije na lidersku poziciju u proizvodnji maline. Malina se gaji I u Meksiku, Maroku, Ukrajini, koja ima proizvodnju od oko 60 000 tona godišnje, ali kvalitet je još uvek daleko slabiji od srpske maline, a njihova prednost je u jevtinoj radnoj snazi koje u Srbiji ima sve manje..
Napiši komentar
komentari
Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.
Spisak dosadašnjih komentara za članak "Da li dolaze bolji dani za srpsku malinu i malinare?". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
Braća Miloš i Mladen Pavlović bave se i proizvodnjom domaćih proizvoda. Gosti mogu da očekuju tradicionalne dragačevske specijalitete po kojima je poznat ovaj kraj.
Ovaj web sajt koristi kolačiće kako bi izvršavao određene funkcionalnosti, te radi analize poseta i prilagođavanja sadržaja. Načini prikupljanja, obrade i upravljanja ličnim podacima, definisani su dokumentom Politika privatnosti.
Obavezni kolačići
Obavezni kolačići su oni koji omogućavaju neometan rad sajta. Drugačije se nazivaju i funkcionalnim kolačićima. Njihovim isključivanjem ispravan rad ovog sajta ne bi bio moguć, te se oni nalaze u ovoj kategoriji obaveznih.
Ukoliko isključite ove kolačiće, nećemo biti u mogućnosti da zapamtimo vaša podešavanja privatnosti i obaveštenje o kolačićima biće iznova učitano na svakoj stranici koju posetite.
Analitički i marketinški kolačići
Ovi kolačići nam omogućavaju da prikupimo podatke o načinima korišćenja sajta i dalje unapređujemo sajt, kako bismo mogli da pružimo korisne i kvalitetne informacije, te pozitivna i personalizovana korisnička iskustva.
Molimo vas odobrite obavezne kolačiće kako bismo mogli da upamtimo vaša podešavanja.