Pokrenute su dve nove inicijative za stvaranje povoljnijeg ambijenta za poslovanje u cvećarstvu, sve profitabilniju privredne grane.
Na sednici je ukazana potreba za dodatnim subvencijama jer je u toku donošenje Uredbe za raspodelu sredstva iz budžeta u 2019. godini, kao i Nacrta pravilnika za realizaciju iste. Predsednica Udruženja pejzažne hortikulture Srbije Dragana Skočajić pokrenula je inicijativu za sprečavanje zabrane donošenja odluke izvoza za 39 rodova karantinski štetnih organizama.
– Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja za šest meseci 2018. godine iznosila je 7,4 mil EUR (4.346 t). Vrednost izvoza za šest meseci 2018. godine manja je za 2% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je vrednost uvoza manja za 10,5%, što je uticalo na smanjenje spoljnotrgovinskog deficita za 21%, koji je iznosio 1,9 mil EUR, a u istom periodu 2017. godine 2,4 mil EUR – rekla je Danica Micanović, koordinatorka rada Grupacije.
Ona je dodala da je najveće učešće u izvozu imala grupa živo cveće – 91% (2,5 mil EUR), dok je najviše izvezeno cveća i ukrasnog bilja u zemlje EU: Holandiju, Sloveniju, Nemačku, kao i u Rusku federaciju, BiH, Crnu Goru i Makedoniju. U uvozu dominira sadni materijal – 39% ukupnog uvoza, sečeno cveće – 32% i živo cveće – 22% dok su ukrasno bilje i seme cveća bili zastupljeni sa 3%. Najveći uvoz realizovan je iz Holandije, Nemačke, Slovenije, BiH, Crne Gore, Kenije i Turske.
Predstavnica Instituta za zemljište Dušica Delić istakla je podršku kroz usluge ispitivanja i analize zemljišta, a Sandra Stević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo kroz učešće predstavnika u radu Grupacije i kroz oplemenjivanje ukrasnog suncokreta, i edukacije u semenskoj proizvodnji cveća koje se pokazalo profitabilnijim od povrća.
Istaknut je i značaj standardizacije u proizvodnji koja je urađena za ukrasno drveće i žbunje, ali koja još uvek nije obavezna za proizvođače. Na sednici je predstavljena i platforma za sadni materijal Green Net i poziv za saradnju IAAS međunarodne asocijacije privrednim društvima za obavljanje studentske prakse.
Prisutni su se saglasili da je neophodno raditi na afirmaciji ove oblasti, povećanju površina i intenziviranju proizvodnje, primeni novih tehnologija i transferu znanja, kao i iznalaženju načina za nove vidove podrške kroz studijska putovanja, edukaciju i apliciranje za zajedničke projekte nauke i privrede.