Štete na šumama će se videti tek narednog proleća

Sve izražajnije klimatske promene, pored ostalih efekata, prete  I opstanku gotovo svih vrsta drveća u Srbiji, pa se postavlja pitanje u kakvom su stanju naše šume. Ako se ima u vidu da  upravo šume ublažavaju negativne efekte klimatskih  promena,  može se reći da njihov značaj nikada nije bio veći. 

Kao ni ljudima, ni šumama ne prijaju dugi periodi veoma visokih temperatura.  Klimatske promene, visoke kao I ekstremno niske tempreture utiču na biljke, a dužim delovanjem dovode do opadanja lisća, a ukoliko se ti uticaji produže , kao što je to bilo  2012. godine dolazi do fiziološkog slabljenja biljke, a na kraju I do sušenja. Klimatskim promenama ugrožene su naročito pojedine biljne vrste, medju kojima stručnajci posebno ističu Pančićevu omoriku, ali i drugi četinare, zatim jasen, brest, kesten, pa čak bukvu i hrast koji su najrasprostranjeniji u našoj zemlji. 

“Posle toga dolazi do ulančavanja faktora. Nastupaju insekti, potkornjaci,a zaim gljive I destrukotri drveta. Ova godina je bila sušna I sa dva ili tri toplotna talasa sa temperaturama I preko 40 stepeni . Za sada se to ne odražava  previše na biljke kojeovog trenutka nisu  previše ugrožene jer je bilo nekoliko kišnih perioda, ali kakve je štete prouzrokovala suša videće se tek u sledećem vegetativnom periodu, tj. početkom naredne godine.  Ugrožene su biljke sa plitkim korenovim sistemom, biljka smanjuje transpiraciju, odabcuje lisnu masu, ašteta će se tek kasnije videti. Najveći problem imaju biljke sa plitkim korenovim sistemom, smrča ima taj problem, a Pančićeva omorika je iz porodice smrče tako da oni stradaju nakon dugog sušnog perioda. Tu je I bukva na plitkim staništima na kamenu I gde nema dovoljno vlage.  Za sada na području Šumske uprave nema pojave sušenja, ali tek ćemo videti kasnije pravo stanje “, objašnjava Živomir Maričić, revirni inženjer za private šume  Šumska uprava Čačak.    

Na šume deluje niz abiotičkih i biotičkih faktora poput  visokih temperatutra I male količine vode  koja je neophodna za uspešan  život svih biljka pa samim tim I šuma sve do uticaja čoveka  koji je iz godine u godinu sve veći, pa se može zaključiti da su šume na pojedinim mestima u dobrom stanju, a opet na drugim je primetna blaga devastacija, propadanje , smatra dr Duško Brković sa Agronomskog fakulteta  u Čačku.  Pored ostalog ekstermno visoke temperature I male padavine štetno utiču na biljke , ali one se  već vekovima prilogadjacaju na odredjene štetne uticaje.

“Svakako  šume trpe ekstremne promene. Biljke su direktno izložene tim ekstremnim temperaturama, posebno vrhovi biljaka I tu je temperatura I preko 50 stepeni I to ugrožava normalno  funkcionisanje biljke. Normalna fotosinteza se odvija na temperature izmedju 20 I 30 stepeni I iznat te temperature dolazi do onemogućavanja tog kvalitetnog procesa.  Ono što bijke karakteriše u uslovima visokih temperature I male količine padavina to je proces transpiracije I biljke su se vekovima prilagodjavale na različite načine. Imamo biljke sa debelom kutikulom  koja sprečava transpiraciju, sa mehanizmom gde se stome koje regulišu transipaciju zatvaraju I otvaraju. Ali sve biljke su ugrožene u uslovima kao što su sada”, kaže  Dr Duško Brković  sa  Agronomskog fakulteta u Čačku.  

 Stručnjaci upozoravaju da se  temeperatura povećava za jedan stepen samo tokom ove godine I upozoravaju da  nas velike promene vremena sa izrazitim sušnim perioodima ekstremno visokim temeraturama očekuju I u budučnosti. 

“Kad pričamo o dendroflori to su godine u pitanju, ali  generalno sve je u nekom ubrzanju I te promene se brže ispoljavaju nego ranije. Makar kada bi dobar deo fakotra uticaja ostao blizi optimuma da bi u sklopu faktora biljke mogle da opstanu. Bitno je da naučimo o šumamai abitno je reći  da ako nema biljaka nema fotosinteze, ako nema fotosinteze nema kiseonika, indikrektno nema hrane ni za životinje I čoveka I onda nestaje život. Moramo da poštujemo svako drvo  kao nam ravno živo biće” , ojšnjava profesor Brković .

 „Ukupna površina pod šumama u Srbiji je 39,1 odsto, što je iznad svetskog proseka od 30 odsto, a u granicama evropskog, koji je 39 odsto”, pokazuju podaci  Uprave za šume, mada se često pominje I pošumljenost od 29 odsto. Prema rezultatima poslednjeg popisa poljoprivrede  u Srbiji je 48,2 odsto manje površina pod šumom nego 2018. godine, a taj procenat se, međutim, odnosi na šume koje se nalaze na poljoprivrednim gazdinstvima, jer su samo one bile pod lupom statističara. Medjutim,kao osnovno pitanje postavlja se pitanje kvaliteta šuma. Dragačevski kraj je, na primer,  bolje obrastao šumama koje se prostiru na oko 22 000 hektara I to u državnom  vlasništvu oko 9 000 , a oko 13 000 ha šuma je u privatnom vlasništvu.  Značaj šuma nikada nije bio veći, ali se  javlja I problem I kod pošumljavanja  jer su mlade sadnice  sve češće ugrožene ekstremnim  vremenskim prilikama, sušom posebno. Zbog toga I apel stručnjaka da se ne vrše seče u većem obimu već samo selektivno I po potrebi, i da podržavaju prirodno obnavljanje jer priroda to radi mnogo bolje od čoveka.

#srbija

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.