Čačanski genije Jovan Stević završio je srednju Ekonomsku školu kao đak generacije. Školovanje će nastaviti u Beogradu na Ekonomskom fakultetu.
Srbija je Jovana upoznala 2016. godine kada su mediji objavili da živi u teškim uslovima. IQ između 140 i 150, više od 30 diploma sa takmičenja i odličan prosek u školi nisu ovom mladom genijalcu i njegovoj majci pomogli da žive bolje. Sve se to promenilo nakon što su mediji objavili priču o njemu, pomoć je stizala iz celog sveta, na čemu je Jovan svima zahvalan. On se kao đak generacije obratio svojim vršnjacima i profesorima, a mi vam njegovo pismo prenosimo u celosti:
Poštovani Direktore, uvaženi profesori, moja generacijo,
Prošlo je kao tren. Imam utisak kao da je juče bila 2015. godina i prvi razred. Dobro se sećam dolaska u ovu školu. Nesigurni koraci, pogledi ispunjeni nepoverenjem…
Ne postoje dovoljno dobre reči kojima bih opisao ove četiri godine druženja, sazrevanja i odrastanja.
Sad, kad se osvrnem unazad setim se ekskurzija, osamnaestih rođendana, prvih ljubavi…
Pre četiri godine smo bili pred jednom raskrsnicom, a sada smo pred još jednom. Stekli smo dovoljno znanja da možemo da radimo, studiramo, osnujemo svoju kompaniju ili se bavimo sferom koja nas interesuje, a za to ste zaslužni vi, naši profesori.
Izveli ste nas na pravi put jer, što kažu, škola je druga kuća. Uz vašu pomoć usvojili smo mnogo termina iz oblasti ekonomije, prava, bankarstva, finansija – upoznali smo tržište.
Sada svako od nas kreće putem koji je odabrao. Neko će nastaviti školovanje na fakultetu, neko će pronaći posao i pokušaće da pronađe sebe ako već za ove četiri godine nije uspeo. Ali, šta god radili i gde god bili, potrudite se da ne izgubite sebe. Ostanite takvi kakvi jeste i ne dozvolite svetu i društvu da vas promeni.
Neka vam se isplati učenje i znanje koje ste stekli. Кoristite ih na pravi način! Neka vam srednjoškolsko društvo ostane u lepom sećanju. Tim uspomenama ćemo se vrlo rado vraćati.
U svoje ime želim da se zahvalim:
– Ekonomskoj školi i njenim učenicima koji su u toku prvog razreda sprovodili humanitarnu akciju prikupljanja novčane i materijalne pomoći za moju majku i mene, a takođe i što su moju priču učinili javno dostupnom;
– profesorima Ekonomske škole što su moje drugare i mene naučili što o ekonomiji i bankarstvu, to i o životu i njegovim pravilima;
– razrednom starešini Ljubici Bojović i profesorima Jasmini Vasiljević, Nataši Sarić i Mariji Cvetić što su me orijentisali na put koji mi najviše odgovara i što su iz mene izvukli najbolje;
– svim ljudima koji su mi bili podrška i motivacija da vredno radim i postižem uspehe.
Budućim i sadašnjim đacima Ekonomske škole, ali i drugih škola poručio bih da ne gledaju na učenje kao na teret, već kao na najmoćnije i najlegalnije oružje koje treba upotrebiti kako bi se pobedile mnoge životne bitke. Time se doprinosi boljoj karijeri i uspešnosti u budućnosti. Takođe, savetujem da se izbegava pomeranje školskih obaveza, odlaganje kontrolnih i pismenih vežbi, pošto taj čin negativno utiče na marljivost a i postiče neozbiljnost i lenjost koja se može i te kako negativno odraziti na fakultetu i na radnom mestu.
Hvala vam!
Jovan Stević