Srbija je ostala jedan od najvećih izvoznika višanja u Evropi, prihodujući skoro 59 miliona evra od izvoza ovog voća prošle godine. Najveći izvoz zabeležen je na tržište zemalja EU, a potom u susednu Bosnu i Hercegovinu i Rusiju.Kako pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), Srbija je u 2023. godini izvezla 42.600 tona višanja u vrednosti od 58,8 miliona evra, čime je potvrdila svoj status jednog od ključnih izvoznika ovog voća u Evropi.
Sveže višnje, kako se navodi, najviše su se lane izvozile na tržišta Austrije, Italije, Mađarske, Nemačke i Hrvatske, dok su Bosna i Hercegovina i Ruska Federacija dominirale među zemljama van Evropske unije kao uvoznici ovog voća proizvedenog u Srbiji.Podaci RZS pokazuju da je od izvoza 3.321 tone svežih višanja prihodovano 7.662.000 evra.
Znatno veći prihod ostvaren je od izvoza 32.543 tone smrznutih višanja – 45.149.000 evra.Uvoz je bio znatno manji, sa svega 2.017 tona višanja različitih kategorija u vrednosti od 2.932.000 evra, a najviše ovog voća smo uvezli iz Nemačke, Severne Makedonije, Rumunije i Ruske Federacije.
Dobri izvozni parametri, pokazuju podaci RZS, nastavljeni su i u prvom kvartalu ove godine.Naime, Srbija je već izvezla 11.504 tone višanja u vrednosti od 17,8 miliona evra, dok je uvoz iznosio svega 273 tone, u vrednosti od 402.000 evra.Među najznačajnijim kupcima smrznutih višanja ove godine izdvajaju se Rusija gde je izvezeno 4.742 tone, Nemačka sa 2.330 tona i Francuska sa 1.167 tona smrznutih višanja.
Kada je reč o svežim višnjama, navodi se u statistici RZS, izvezeno je ukupno 40 tona i to sve na tržište Nemačke.U Srbiji se godišnje proizvede oko 90.000 tona višanja sa oko 17.000 hektara, a polovina godišnjeg prinosa potiče iz topličkog kraja, koji je najveći proizvođač ovog voća u našoj zemlji.
U svetu, pak, najveći proizvođači višanja su Turska, SAD, Iran i Poljska.