Prvoslavni vernici danas slave Badnji dan koji najavljuje jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Božić. Badnji dan je i poslednji, najstroži dan Božićnog posta, a simbolizuje sreću jer prethodi hristovom rodjenju.
Badnji dan I Božić za mnoge su najradosniji hrišćanski praznici. Praznik je ime dobio po Badnjaku, hrastovom drvetu, koje se na taj dan seče i pali. Ova tradicija kod Srba prenosi se I poštuje vekovima. Mada je savremeni način života donekle izmenio pojedine navike I običaje vezane za taj praznik suština je ostala ista.
“Badnjak je simbol Hrista. To je običaj koji se ukorenio u srpskom pravoslavlju i mi koristimo drugu vrstu drveta u odnosu na sve druge narode u svetu. Svi koriste jelku, ona je Badnjak. Ona je simbol večnog života, a u našem narodu je preovladao hrast kao takozvano Badnje drvo. Ne radi se samo o tome da smo to usvojili iz paganizma. Čak I da je tako, hrišćanstvo ima dobru osobinu da usvaja običaje I daje im smisao. Dakle, Badnajk je simbol Hrista u kontekstu proslavljanja Božića“, pojašnjava sveštenik Slobodana Jakovljević.
Mnogi običaji , koji su se vekovima prenosili, a vezani su za Badnji dan su paganski, ali je crkva pokušala da im pridoda hrišćanska obeležja.. Glavno obeležje je Badnjak, mladi hrast koji za Slovene predstavlja sveto drvo I koji se seće na Badnje jutro. Ta tradicija se i dalje poštuje na selima dok je u gradovima, zbog izmenjenog načina života praksa da se Badnjak kupuje I nekoliko dana pre praznika.
“Prodaja Badnjaka ide jako dobro, najviše se prodaje ujutru I to badnjak I pšenica, ali se prodaju I ukrasi koje smo ručno pravili, venčići I drugo”, kaže Ana Lazović.
Dragan Radosavljević Badnjake prodaje 40 godina.
“Mojapokojna majka je prva u Čačku počela, a ja nastavio prodaju Badnjaka.Ima interesovanja, svako kupi ponešto, malu ili veliku granu, daje koliko ko želi. Danas I sutra su udarni dani. Narod se okrenuo veri I Bogu”, ističe Dragan Radosavljević.
Ostao je još malo vremena za pripremu za Badnnje veće, tako da su I naši sugradjni iskoristili dan za kupovinu svega što im je potrebno za predstojeće praznike, medju kojima je nabavka Badnjka.
“Slavimo porodično, deca dolaze. Kupila sam mali Badnjk I unosimo malo slame I žita jer živimo u stanu” , kaže čačanka Milanka Vujošević.
Brojni su običaji koji prate proslavu Badnjeg dana I Božića, kao I dane nakon tih praznika. Zajedničko je ipak da su to praznici koji podrazumevaju okupljaju porodice, jedinstvo, praštanje .
I dok će veliki broj vernika Badnji dan I veće proslaviti u krugu porodice u kući, praksa je da se običaj paljenja badnjaka organizuje ispred manastira i crkava u prisustvu velikog broja gradjana I vernika.
Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.
Spisak dosadašnjih komentara za članak "Badnji dan". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.
Čirkovića vodenica je najstarija u čačanskom kraju i čuva tradiciju mlevenja brašna na potočari dugu skoro vek i po. Nalazi se u Atenici . I danas radi, ali mnogo manjim intezitetom. Za većinu … […]
Na konkursu mogu učestvovati privredna društva, pravna lica i preduzetnici koji pružaju usluge smeštaja u salašima, etno kućama ili seoskim turističkim domaćinstvima.
Kulturni centar opštine Lučani u saradnji sa peduzećem ,,MB Nemenska” Lučani i opštinom upriličiće doček Pravoslavne Nove godine na platou Doma kulture u Lučanima. Posetioci će imati priliku i da pogledaju novogodišnji bazar. … […]
Prvoslavni vernici danas slave Badnji dan koji najavljuje jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Božić. Badnji dan je i poslednji, najstroži dan Božićnog posta, a simbolizuje sreću jer prethodi hristovom rodjenju.
Badnji dan I Božić za mnoge su najradosniji hrišćanski praznici. Praznik je ime dobio po Badnjaku, hrastovom drvetu, koje se na taj dan seče i pali. Ova tradicija kod Srba prenosi se I poštuje vekovima. Mada je savremeni način života donekle izmenio pojedine navike I običaje vezane za taj praznik suština je ostala ista.
“Badnjak je simbol Hrista. To je običaj koji se ukorenio u srpskom pravoslavlju i mi koristimo drugu vrstu drveta u odnosu na sve druge narode u svetu. Svi koriste jelku, ona je Badnjak. Ona je simbol večnog života, a u našem narodu je preovladao hrast kao takozvano Badnje drvo. Ne radi se samo o tome da smo to usvojili iz paganizma. Čak I da je tako, hrišćanstvo ima dobru osobinu da usvaja običaje I daje im smisao. Dakle, Badnajk je simbol Hrista u kontekstu proslavljanja Božića“, pojašnjava sveštenik Slobodana Jakovljević.
Mnogi običaji , koji su se vekovima prenosili, a vezani su za Badnji dan su paganski, ali je crkva pokušala da im pridoda hrišćanska obeležja.. Glavno obeležje je Badnjak, mladi hrast koji za Slovene predstavlja sveto drvo I koji se seće na Badnje jutro. Ta tradicija se i dalje poštuje na selima dok je u gradovima, zbog izmenjenog načina života praksa da se Badnjak kupuje I nekoliko dana pre praznika.
“Prodaja Badnjaka ide jako dobro, najviše se prodaje ujutru I to badnjak I pšenica, ali se prodaju I ukrasi koje smo ručno pravili, venčići I drugo”, kaže Ana Lazović.
Dragan Radosavljević Badnjake prodaje 40 godina.
“Mojapokojna majka je prva u Čačku počela, a ja nastavio prodaju Badnjaka.Ima interesovanja, svako kupi ponešto, malu ili veliku granu, daje koliko ko želi. Danas I sutra su udarni dani. Narod se okrenuo veri I Bogu”, ističe Dragan Radosavljević.
Ostao je još malo vremena za pripremu za Badnnje veće, tako da su I naši sugradjni iskoristili dan za kupovinu svega što im je potrebno za predstojeće praznike, medju kojima je nabavka Badnjka.
“Slavimo porodično, deca dolaze. Kupila sam mali Badnjk I unosimo malo slame I žita jer živimo u stanu” , kaže čačanka Milanka Vujošević.
Brojni su običaji koji prate proslavu Badnjeg dana I Božića, kao I dane nakon tih praznika. Zajedničko je ipak da su to praznici koji podrazumevaju okupljaju porodice, jedinstvo, praštanje .
I dok će veliki broj vernika Badnji dan I veće proslaviti u krugu porodice u kući, praksa je da se običaj paljenja badnjaka organizuje ispred manastira i crkava u prisustvu velikog broja gradjana I vernika.
Napiši komentar
komentari
Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.
Spisak dosadašnjih komentara za članak "Badnji dan". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.
oš jedan tmuran decembarski dan u Srbiji. Očekuje se oblačno i hladno vreme, ponegde uz slabu kišu ili rosulu. Na planinama će provejavati slab sneg. Duvaće slab severni vetar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Čirkovića vodenica je najstarija u čačanskom kraju i čuva tradiciju mlevenja brašna na potočari dugu skoro vek i po. Nalazi se u Atenici . I danas radi, ali mnogo manjim intezitetom. Za većinu … […]
Na konkursu mogu učestvovati privredna društva, pravna lica i preduzetnici koji pružaju usluge smeštaja u salašima, etno kućama ili seoskim turističkim domaćinstvima.
Ovaj web sajt koristi kolačiće kako bi izvršavao određene funkcionalnosti, te radi analize poseta i prilagođavanja sadržaja. Načini prikupljanja, obrade i upravljanja ličnim podacima, definisani su dokumentom Politika privatnosti.
Obavezni kolačići
Obavezni kolačići su oni koji omogućavaju neometan rad sajta. Drugačije se nazivaju i funkcionalnim kolačićima. Njihovim isključivanjem ispravan rad ovog sajta ne bi bio moguć, te se oni nalaze u ovoj kategoriji obaveznih.
Ukoliko isključite ove kolačiće, nećemo biti u mogućnosti da zapamtimo vaša podešavanja privatnosti i obaveštenje o kolačićima biće iznova učitano na svakoj stranici koju posetite.
Analitički i marketinški kolačići
Ovi kolačići nam omogućavaju da prikupimo podatke o načinima korišćenja sajta i dalje unapređujemo sajt, kako bismo mogli da pružimo korisne i kvalitetne informacije, te pozitivna i personalizovana korisnička iskustva.
Molimo vas odobrite obavezne kolačiće kako bismo mogli da upamtimo vaša podešavanja.