Na početku leta Partizan je između ostalog krenuo u potragu za dvojicom novih košarkaša u reketu. Plan je bio da se dovede jedan iskusniji igrač sa dometom sa distance, i po mogućstvu mlađi centar, atleta, koji bi kroz rad sa Željkom Obradovićem doneo neke druge stvari u igru crno-belih. Nakon dobro poznate situacije sa Nikolom Mirotićem, regionalni šampion je reagovao u hodu i angažovao Frenka Kaminskog, potraga za drugim centrom se malo odužila.
Stav sportskog sektora je bio da se malo sačeka sa izborom i pročešlja NBA tržište, te je prvi kontakt sa tadašnjim zastupnikom Bruna Kabokla bio neuspešan. Brazilac je potom potpisao za Veneciju na insistiranje tadašnjeg agenta, u međuvremenu je Partizan pregovarao sa igračima preko bare, ali rešenje nije pronađeno.
Kaboklove igre na Mundobasketu i promena agencije koja ga zastupa promenili su stvari, krenuo je domino efekat koji je njega na kraju doveo u crno-beli deo Beograda. Istina, ni prvi kontakt sa novim agentom brazilskog košarkaša nije bio uspešan, Partizan nije želeo da se meša u nejasnu situaciju koja je pretila da eskalira. Treća sreća iz Kaboklovog ugla je bio trenutak kada je pravni tim nove agencije detaljno proučio ugovor koji su sastavili prethodnici. Utvrđeno je da ne postoji klauzula koju bi mogao da aktivira drugi klub, ali postoji ona koja dozvoljava samom igraču da izađe iz ugovora ukoliko uplati Veneciji određeni iznos. Činjenica da do tog trenutka nisu pronašli centra, a da im je ponuđen igrač sa čistom situacijom, aktivirala je crno-bele.
Do razrešenja su postojala dva puta. Prvi je da Kaboklo aktivira pomenutu klauzulu i izađe iz ugovora, tačnije dobije čiste papire. Druga da, ukoliko Venecija odbije da dostavi ispisnicu, u kratkom roku FIBA razreši ceo slučaj u korist igrača. Partizan je napravio neformalni dogovor koji bi stupio na snagu ukoliko bi agencija dostavila neophodnu papirologiju, što se na kraju i desilo, te je Kaboklo postao peto pojačanje crno-belih.