Noći u Brazilu se sele u Beograd!

Nakon par meseci spekulacija, strepnji i nadanja, Partizan je konačno pronašao centra. Bruno Kaboklo novi je košarkaš crno – belih čije će boje nositi naredne dve sezone.

Povratak Željka Obradovića u matični klub pre pune tri godine drastično je promenio krvnu sliku navijača. Osim rezultatske i populacione renesanse Partizana, došlo je do pojave još jednog fenomena. Značaj najtrofejnijeg evropskog trenera uslovio je nikada veći ekspanziju liciticija potecijalnih dolazaka i akvizicija. Obradovićev potpis bio je pokretač drugih velikih i do pre koju sezonu, sa aspekta finansija i zvučnosti, nezamislih pojačanja. Širok spektar internet mogućnosti odmah je pokazao svoju moć. Instagram obaveštajci, Insajd Tviter (X) profili, razni forumi i telegram platforme krenuli su u akciju. Lista imena sa svih meridijana i prostora, praktično od Aljaske do Australije koja „ekskluzivno“ prelaze u Beograd. 

Ovog leta akcenat se usmerio na Atlantik. Logično, rezultati iz minule sezone, Partizan su stavili u poziciju igrača sa jakim kartama i velikim apetitima. Odlasci Egzuma i Lesora naročito su zaboleli, kako zbog njihovog pristupa na terenu, tako i van terena, među saigračima i navijačima. Tražio se i očekivao adekvatan odgovor uprave. Pi Džej Doužer stigao je kao novi eksperiment, dok Frenk Kaminski polako opravdava status iskusnog NBA kalibra. Ipak, upravo je reket ostao nedovoljno popunjen, osećala se praznina pod košem i prava zamena Matijasovog odsustva. Počeo je lov na pravog centra, popularnog teškaša koji bi i kvalitativno i kvantitativno mogao da opravda i ispuni Obradovićeve zamisli i zadatke. 

Skoro je nemoguće izneti sve košarkaše koji su se provlačili i dovodili u vezu sa Partizanom. Neki su pronašli evropske angažmane, neki se zadržali u SAD, a pojedini ostali na raskrsnici puteva. Potpis Bruna Kabokla, reklo bi se, spaja sve tri opcije koje su Obradović i Savić razmatrali prethodnih meseci. Brazilac je, malo neverovatno zvuči, proveo devet sezona u NBA, a poslednje tri se okrenuo Starom Kontinentu. Trenutno se nalazi među javom i snom, posle sjajne epizode u Ulmu, dominantnog učešća na Mundobasketu i Bog te pita kakve odluke da ode u Veneciju i zadrži se u Evrokupu.

Nikada Željko nije bežao od iznuđenih rešenja, već išao van pravila i jednostavno bio samo svoj. Faktor prilagođavanja na razne prepreke upravo je učinio njegovu karijeru tako trofejnom i blistavom. Drugi mandat u crno – belom klubu obuhvatio je čitav niz ogleda koje je čačanski stručnjak krojio i stvarao u svojoj labatoriji uspeha. Kaboklo, kao još jedan u nizu, dolazi da pokaže svoju vrednost i pomogne u ostvarenju jasno i visoko postavljenih ciljeva.

Razvojni put novog pojačanja Partizana poprilično je intrigantan i zanimljiv. Odrastajući u najmnogoljudnijem gradu zemlje, Sao Paulu, po matrici, borio se za opstanak i egzistenciju, životnu i naravno košarkašku. Brazilski narod, što je opšte prihvaćeno mišljenje, zaista jeste sportska nacija, i mimo fudbala, kao praktično božanstva, i ostale discipline takođe zauzimaju važnu poziciju. Sport pod obručima u zemlji sambe i Kopakabane varira od generacija i određenih insant prospekata čiji se kvalitet odmah iskaže i pokaže. Takav je bio legendarni Osmar Šmit, šta tek reći za čoveka koji stari poput najboljih vina –  Marselinja Uertasa, a sličnu etiketu velikog talenta od samog starta imao je i Kaboklo. 

Sjajno fizički građen i oformljen, Bruno je zapao rano za oko skautima iz Sjedinjenih Država. Razumljivo, igrači sa impozantnim gabaritima, apolonski vajani i oblikovani, u današnoj eri košarke, gde je sve podređeno atletici, svakako jesu na ceni. Pritom, kada pogledamo njegovu ličnu kartu, uviđamo da ne pleni enormnom visinom. Štaviše, 206cm je prosek u NBA ligi za sezonu 22/23. Međutim, ono što je interesantno i što treba spomenuti, prošlosezonska petica Partizana, već navedeni Matijas Lesor, iste je visine (206cm) i slične kilaže. 

Samim tim, očekuje se da će Kaboklo poziciono odgovoriti na zahteve Obradovića od minule godine i adaptirati se na uslove egzaktnih postava crno – belih. Isto tako, umeo je u karijeri lako da se prebaci i odigra ulogu krilnog centra, naročito zbog sposobnosti da pogodi spolja i rani protivnika usled slabijeg preuzimanja.

Kuriozitet dovođenja Kabokla mogla bi da bude komparacija sa Edijom Tavaresom po jednom aspektu. Naime, zvezda Reala vlasnik je najvećeg raspona ruku u Evroligi (2.36m). Ipak, Bruno ne zaostaje mnogo od Valtera pa se može pohvaliti drugim mestom i rasponom ruku od 2.31m. Takav podatak sigurno neće ostati mrtvo slovo na papiru, već i ogroman faktor defanzivnog izdanja Partizana i možda ključ rešavanja problema zaštite sopstvenog koša.

Iako je proveo devet sezona u Americi, dobio je priliku na samo 105 utakmica koliko je primera radi Frenk Kaminski, bez Plej – Ofa, odigrao u svoje prve dve sezone. Draftovan od strane Toronta, uglavnom je tavorio u razvojnom timu Reptorsa čekajući da mu svane u nekoj drugoj franšizi. Tek posle pet godina bistvovanja po Atlantiku, skupio je u jednoj sezoni dvocifren broj mečeva, slovima deset. Tako je brazilski izdanak rano osetio svu surovost američkog sna koji se često ne obestini.

U depresivnom i siromašnim življem prepunom Memfisu, Bruno je zapravo koliko – toliko prodisao. Već po prelasku u Hjuston, prešao je ponovo u sivu zonu i postao svestan da se rastanak približava. Šta god mislio i rekao, dolazak u Evropu za Kabokla nije bio planiran. Ne za njega, nego generalno, za sve mlade igrače koji dobiju priliku da se oprobaju „preko Bare.“

Elem, prvi angažman na Starom Kontinentu bio je u evropskom šampionu iz sezone 92/93 (sezone posle Partizanove titule) – francuskom Limožu. Grad porcelana se ispostavio kao prolazna tačka u već dobrano narušenoj karijeri, pa su naredni izazovi bili više egzotičnog karaktera. 

Domaći Sao Paulo i meksički Sijudad možda slove za okacije gde se košarkaške putešestvije započinju, a ne zatvaraju, ali su ipak poslužile da Kaboklo ako ništa dobije adekvatan prostor. Selidba u Ulm zasigurno je najbolji Brunov potez koji mu je i doneo sadašnju poziciju, odnosno praktično novo rođenje i rad sa Obradovićem.

Tokom minule sezone provedene u Nemačkoj, Kaboklo se preporodio i u potpunosti pronašao. U tandemu sa zemljakom, Jagom Dos Santosom, interesantno, sada velikim rivalom iz redova Crvene zvezde, uneo je revoluciju u ovaj mlad klub (2001. osnovan) i na oba fronta – Evrokup i nacionalno prvenstvo pravio razliku. Minutaža je opravdala sjajne partije; prosečno je beležio 16 poena, hvatao sedam skokova i imao skoro dve blokade po meču, u oba spomenuta takmičenja.

Prošla sezona bila je plodonosna i individualno i timski za Kabokla. Prvo se vratio na pravi kolosek i demonstrirao sav potencijal i kvalitet koji su dugo tinjali u njemu. Potom je sa Ulmom u Evrokupu bio tvrd orah, a tek potpunu pometnju napravio u domaćem šampionatu. Opšte je poznato da su Alba i Bajern glava nemačke košarkaške porodice i da regulišu mir u kući. Ipak, dete se osamostalilo, i to ne samo jedno već i drugo; Ulm i Bon iznikli su u vrlo legitimne konkurente i suparnike u borbi za titulu.

Tako je Ulm pregazio berlinsku ekipu (3:1), zatim bavarskog velikana (još ubedljivije 3:0) i na kraju preslišao veliko iznenađenje Bon i osvojio istorijsku titulu državnog prvaka. Kaboklo je proglašen za najboljeg centra lige, uvršten u startnu postavu BBL i drugu petorku Evrokupa.

Ako je američki san prošao kao bos po trnju, Evropa i Brazil su znatno bliži Kaboklovom mentalitetu i temperamentu. Više puta je isticao da mu nacionalni dres posebno znači, da ga ne shvata kao stvar profesionalnog nastupa, nego odraza poštovanja prema svojoj porodici, svom narodu i domovini. Saradnju sa Mateusom Dos Santosom, produžio je i na Mundobasketu. Na samom početku Svetskog prvenstva, Brazil je ostao bez verovatno najvećeg i najzvučnijeg košarkaša (okej, Marselinjo je legenda) – Raula Neta. Samim tim, Bruno i Jago preuzeli su najveći teret i ispunili zadatak odano i časno. 

Odigrajući pet utakmica na turniru, Kaboklo je na svakom meču zabeležio dvocifren učinak i uglavnom bio blizu dabl – dabla (protiv Letonije i Španije upisao 10+ poena i 10+ skokova). Protiv Kanade, bronzane reprezentacije, odigrao je tako autoritativno (19 poena & 13 skokova) , da se trebalo zamisliti ko je ostao, a ko otišao iz NBA; centri Kanade ili Kaboklo.

Fantastične partije u Jugostičnoj Aziji preporučile su ga brojnim klubovima iz vrha evropske klupske košarke. Međutim, Brazilac je pre Mundobasketa potpisao za Veneciju, verovatno ne verujući dovoljno u svoju apsolutnu afirmaciju. Nakon prvenstva, kada je i njemu sinulo da bi mogao da se pošteno naplati, odlučio je da bojkotuje italijanskog predstavnika te se nije pojavio ni na okupljanju, a kamoli odigrao koji minut neke zvanične utakmice.

Sada je u Partizanu, klubu mnogo veće istorije, ambicija i odnosa naspram Venecije. Ispred Kabokla je saradnja sa guruom evropske košarke. Zov navijača čeka iza ugla, kao i brojne prepreke sa kojima se suočava tim.

Na osnovu fizičkih kompetencija i poznatih amplituda u karijeri, jasno je šta dobija Obradović. Reč je o igraču koji može da odgovori raznim sistemima i principima napadačkih i naročito defanzivnih ekipa. Odbrana se čini kao ozbiljan problem crno – belima, sa akcentom na skok i zaštitu obruča.

Poslednja evroligaška utakmica protiv Baskonije izgubljena je između ostalog upravo zbog ogromne razlike u skokovima (16:2 ofanzivni skokovi). Odlučujući napad rivala završen je slobodnim bacanjima, posle, pogađate, uhvaćenog ofanzivnog skoka Monekea.

Istina, Partizan u svojim redovima ima i Kaminskog na poziciji pet, ali je njegova defanzivna sposobnost vrlo oskudna, siromašna i često lako savladava. Prilikom preuzimanja kao primarne Željkove postavke, Frenk u startu kasni za korak, pri čemu fluidan napad rivala dolazi do izražaja i kažnjava svaku rupu odbrane.

Šut Kabokla biće takođe dodatan faktor u igri beogradskog kluba. Brazilac se ne libi da se kreće i van reketa i spolja zapreti. Sa svojim gabaritima brzo i efektno ulazi u reket, pa mu rivali nekada i svesno dopuštaju da šutne za tri. Naravno, nisu to epohalni procenti, ali pored Pantera, Nanelija, Ledeja, ogromna potrošnja uzetih šuteva od Kabokla se ni ne predviđa.

Konekcija između Partizana i Brazilaca davno je ispričana priča opevana kroz brojne uspehe fudbalske sekcije. Antonelo Žuka, Kleo, Everton, Leonardo, sada Saldanja. Putem napadača crno – belih, krenuo je i Kaboklo. Mateuš je vodeći strelac srpske lige i glavni razlog Partizanove goleade ove sezone, te važećeg prvog mesta. Ne sumnjamo da će Kaboklo, na svoj način, kroz zakucavanja, blokade, ali i istu energiju, nositi košarkaški tim i preuzeti tradiciju podizanja trofeja od svojih zemljaka u crno – belom klubu.

#partizan

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.