Kapiten Partizana imao je jako zanimljivo gostovanje u podkastu Swish Cultures gde se osvrnuo na svoju dosadašnju karijeru i čime se vodio kroz nju.
– Da budem iskren, teško je. Moraš da se zapitaš prvo šta ti je u stvari bitno. To je broj jedan. Moraš da gledaš u godine, da vidiš koliko hoćeš da igraš. Mnogo je tu faktora. Vrlo lako bih mogao da se vratim u NBA, vrlo lako, ali finansijski ne bih mogao da uradim neke stvari o kojima sam sanjao. Rekao sam majci baš pre nego što sam se vratio: kad sam odrastao, imao sam dva sna. Jedan da igram u NBA ligi. I drugi san je da se pobrinem za porodicu. Kako sam rastao, ta dva sna su se sve više udaljavala. Morao sam da razmislim i vidim šta je važnije. Da li NBA deo ili finansijski? Na kraju dana, ne možeš da igraš košarku doveka. Kad se sve završi želećeš da imaš nešto da pokažeš. Nemoj da dozvoliš da te košarka iskoristi. Iskoristi ti nju.
Rano se Kevin Panter odlučio za Evropu, probijao korak po korak i došao do toga da se prošle sezone istakne kao jedan od najboljih košarkaša u Evroligi.
– Kada sam prvi put stigao u Evropu, zarađivao sam 40.000 dolara godišnje. Prvi ugovor vredan više od miliona evra potpisao sam u šestoj sezoni. Tačno pet godina mi je bilo potrebno da od 40.000 dolara dođem do sedmocifrenog ugovora.
Pre izvesnog vremena rekao je da je imao šansu za ugovor u NBA ligi, ne želi da ode tamo po svaku cenu iako mu je to san.
– Ako bih dobio pravu ponudu, pravu ulogu, čak i ako bih izgubio neki dolar, razmislio bih. Svako leto se mučim sa tim pitanjem… Odrekao bih se mnogo toga za nešto što nije sigurno. To nema smisla. To je jedan razloga što ostajem. Drži se onoga što imaš, drži se svoje cene. Mnogi ti klubovi uzimaju to. Kao da si tu sa lisicama na rukama. Mogu da te otpuste kad hoće. Mora da bude nekih garancija. Ne bih da ulazim previše u politiku, ali… Imaš igrača koji nije draftovan, kao ja. Imaš i igrača koji je draftovan, a prošlo je već pet godina i on se sada vraća u NBA ligu. I on ima neka prava. Nema razlike između nas, a meni daju veteranski minimum. Iako ja, primera radi, mogu da budem mnogo bolji igrač. To je sve velika igra. I moraš da znaš da je igraš. Mnogo puta sam izgubio um, jer neke stvari nemaju smisla. Ne smeš mnogo da razmišljaš o tome.
Poznat je Panter kao veliki radnik, njegov pristup hvale svi u Partizanu, od dolaska u redove srpskog velikana primer je saigračima.
– Drugari me ismevaju: Brate, kad ćeš na odmor. Ne shvataju me, ne možeš svakome da objasniš. To pričam svim mladim igračima. Biće ti potrebno pet godina. Nećeš da vidiš rezultat u prve dve godine. Mora da prođe vreme. Toliko sam u trenutku… Toliko sam gladan, učio sam da ništa nisam uradio, osećam da moram da ljudima nešto da pokažem. Ustajem u šest ili sedam ujutru, treniram po tri puta dnevno. Ne zato što moram, volim to.