Najpre je upitan koja mu je najlepša uspomena sa Marsejom.
“Najlepša uspomena na vreme u Marseju mi je svakako 1993. godina i meč sa Milanom kada smo osvojili Ligu šampiona. To je nešto prelepo. Dobili smo priliku da uradimo nešto veliko za klub i francuski fudbal i ispisali smo lepe stranice istorije. Naročito za grad i navijače”.
A potom i ona najgora:
“Najgora uspomena je svakako povreda koja me je kompletno “ubila”. Nažalost, to se događa i to je život. Sećam se kada sam tek došao u Marsej posle Svetskog prvenstva u Italiji 1990. godine i već prekosutra smo igrali na domaćem terenu protiv Meca imao sam problem sa hrskavicom i to je nešto što sam morao da prihvatim i to nije bilo lako”.
Tema razgovora je naravno bila i finale Lige šampiona između Marseja i Crvene zvezde u Bariju 1991. godine.
“Na Rajmona Gutelsa sam bio veoma ljut pošto me nije uveo u igru u finalu protiv Crvene zvezde 1991. godine, ali nema sumnje da je on veliki trener i veliki čovek. Moj problem je bio u tome što sam hteo da igram protiv bivšeg kluba. Mislio sam da sam spreman. Smejao sam se nedelju dana pre finala kada sam sa Marsejom igrao protiv Nice i zaista sam sjajno odigrao. Mislio sam da ću biti u startnoj postavi protiv Zvezde, ali sam tek u finišu utakmice tek dobio šansu. Mislim da sam bio igrač kojeg je trener trebao da dobije tu utakmicu”.
Na pitanje da može da promeni istoriju jednog meča, koji bi to bio, kao iz topa je odgovorio:
“Da mogu, voleo bih da promenim istoriju meča sa Crvenom zvezdom u Bariju. Ali da sam ja bio na terenu od početka utakmice (smeh)”. – poručio je Piksi.