Ima li uopšte razlike?
Uz svaki antibiotik obično treba piti i probiotik kako bismo od leka dobili najbolje, a ne i eventualne nuspojave i štetu u crevima. Onda se desi da lekar preporuči neki koji košta, recimo, 1.000 dinara, a u apoteci nam potom kažu da ima znatno jeftinijih za, recimo, 400 dinara. I onda se nametne logično pitanje – kakva je razlika između skupljih i jeftinijih probiotika i ima li je uopšte. O tome za govori doktor Dragan Miljković.
„Razlike i te kako ima. Recimo, na našem tržištu postoje firme koje se decenijama bave izučavanjem isključivo probiotika i njihov najjeftiniji proizvod košta oko 1.500, 2.000 dinara, a idu i do 5.000 dinara. Ali to je s razlogom. Poenta je u tome da cena probiotika zavisi od toga koliko on ima različitih sojeva bakterija i koliko miliona, odnosno milijardi tih bakterija. Oni koji ih imaju više, skuplji su. Oni koji koštaju par stotina dinara sa skupljima jednoastavno ne mogu da se porede po kvalitetu.“
Doktor priča i koliko daleko je zapravo otišla medicina što se tiče probiotika.
„Tako danas te skuplje firme proizvode, na primer, probiotik sa antibiotikom, probiotik samo za putovanja, tj. za dijareju, onda probiotik samo za atopijski dermatitis, za alergiju na hranu, za hronični zatvor, za astmu, za kandidijazu, za Kronovu bolest, za helikobakteriju pilori… A na sve to, sada postoji i probiotik za lečenje migrene.“
Naš sagovornik napominje da je jako bitno šta ima u sastavu svakog probiotika, mada se oni svi preporučuju.
„Probiotici se razlikuju u toj količini bakterija koje sadrže i zato je važno slušati lekara kada vam nešto preporuči jer on to radi u skladu sa vašim specifičnim potrebama.“