Da li je došlo vreme za Srbiju bez duvanskog dima – ugostitelji upozoravaju, lekari jedinstveni

Nakon inicijative ministarke zdravlja Danice Grujičić, ponovo se povela polemika o zabrani pušenja u ugostiteljskim objektima. Da li Srbija može da bude zemlja bez duvanskog tima? Koliko smo daleko od potpune zabranje pušenja u zatvorenom prostoru? Koliko bi to bilo spasenih života, a koliko izgubljenog prometa u restoranima, kafićima, klubovima?

Srbija je u vrhu svetske liste po broju pušača među adolescentima, a na sedmom mestu po broju pušača u odnosu na broj stanovnika. U evropskom vrhu smo sa 32 odsto stanovnika koji puše, a u evropskom vrhu smo i po broju obolelih i umrlih od raka pluća.

Pored drugih malignih bolesti, duvanski dim je odgovoran za pojavu i respiratornih i kardiovaskularnih oboljenja.

Predlog izmena i dopuna zakona kojima se zabranjuje pušenje je u završnoj fazi, lekari su glasniji nego ranije, a ugostitelji se i dalje protive.

Srmena Krstev, nekadašnja predsednica Republičke stručne komisije za kontrolu duvana, smatra da će izmene zakona svakako biti donete, a onima iz ugostiteljskog sektora koji se tome protive jer smatraju da turisti dolaze, između ostalog, i zato što mogu da puše u klubovima i restoranima, da Srbija ne treba da bude zadimljena balkanska kafana.

“Takav način razmišljanja ne podržavam, treba da živimo najzdravije moguće i izbegnemo faktore ruzika koje možemo“, rekla je Srmena Krstev.

Ističe da ove izmene ne zahtevaju nikakva ulaganja – samo da se pepeljare sklone i zalepi natpis da je zabranjeno pušenje.

“Većina ljudi shvata da moraju da se donesu ove izmene, jer je to dobro. Ko god je bar malo izašao iz Srbije video je kako je u drugim državama, ne možete pušiti ni u kafiću ni u restoranu. Imali smo puno pritužbi stranaca koji nisu mogli da veruju da je to dozvoljeno“, rekla je Srmena Krstev.

Navodi da će biti potrebna mnogo snažnija inspekcija, više inspektora koji će redovno obilaziti sva zatvorena javna i radna mesta, i koja će ne samo kažnjavati, već i savetovati i upozoravati.

Ugostitelji žele da učestvuju u pisanju izmena zakona

Miša Relić, predsednik Udruženja noćnih barova i klubova Beograda, protivi se izmenama zakona i traži prelazno rešenje. Predlaže poreske olakšice onim barovima u kojima će biti zabranjeno pušenje.

Smatra da država treba da ide u smeru sprečavanja da mladi uopšte počnu da puše, navodeći da deca kupuju vejp i elektronske cigarete.

“Nadam se da ćemo za jedan zakon koji odlučuje o našoj sudbini imati reč. Tokom korone smo proglašeni za leglo zaraze, korona se završila, ugostitelji rade u punoj snazi i ništa se ne događa. To je očigledno evropski i svetski trend i dogodiće se, ne možemo sprečiti, ali moramo da učestvujemo u pisanju zakona“, rekao je Relić.

Poziva se na primer Hrvatske u kojoj je pušenje bilo zabranjeno, da bi nakon pada prometa u objektima za preko 40 odsto uneli izmene.

Kada je reč o kaznama za vlasnike ugostiteljskih objekata u kojima gosti puše, Relić smatra da je to nepravedno jer konobari bi došli u situaciju da mogu da se sukobe sa nekim od gostiju koji ne žele da prestanu da puše, ili pak da dođe do tuče gostiju i obezbeđenja

Onima koji ne žele da budu okruženi duvanskim dimom poručuje da idu u objekte u kojima je zabranjeno pušenje i koji, kako je rekao, jako dobro rade.

Mišljenja je i da bi se došlo u istu situaciju kao i tokom pandemije kada su, kako je naveo, određeni objekti neprestano radili uprkos zabranama, dok su oni bez političkih veza bili zatvoreni.

Šta kažu istraživanja

Direktor Instituta ekonomskih nauka Jovan Zubović rekao je da istarživanja finansirana od strane duavnskih kompanija pokazuju da bi ovakav zakon doneo velike gubitke državi, ugostiteljima i pušačima, dok nezavisna istraživanja, među kojima su i ona iz državnih izvora, govore potpuno suprotno.

“Nema nijednog istraživanja koje potvrđuje statistički značaj nekoliko elelmenta poslovanja – za promet, za broj zaposlenih u industriji, broj objekata, govorimo o svim objektima koji potpadaju pod tu regulativu. Ima pojedinaca koji će imati probleme, ali živimo u dinamičnom okruženju, stvari treba da se menjaju“, smatra Zubović.

Dodaje da pušačko domaćinstvo troši devet odsto svog budzeta na cigarete, kao i da mere kotnrole duvana koje se sprovode imaju uticaja na one sa nižim dohotkom.

Po njihovom istraživanju, prošle godine direktni troškovi zdravlja zbog lečenja posledica bolesti u Srbiji iznosili su 200 miliona evra godišnje“, rekao je Zubović.

Ako se uporede troškovi lečenja pacijenata i prihodi od akciza, država je na gubitku milijardu evra.

#duvanskidim, #srbija, #ugostitelji

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.