Milovan Mića Danojlić, proslavljeni srpski književnik, esejista, prevodilac i kritičar, dobitnik Disove nagrade, preminuo je posle kraće bolesti 23. novembra 2022. u Parizu.Rođen je 3. jula 1937. u selu Ivanovci kod Ljiga. Diplomirao je francuski jezik i književnost na Filološkom fakultetu. Poezijom je počeo da se bavi kao srednjoškolac, pišući kratke dopise za list „Republikaˮ. Kao stalni ili spoljni saradnik, bio je angažovan u „Borbiˮ, „Politiciˮ, „NINˮ-u i mnogim književnim časopisima. Objavio je više od sedamdeset zbirki poezije i beletristike na srpskom jeziku, prevodio dela čuvenih pisaca sa francuskog i engleskog govornog područja, priredio, napisao i preveo mnoge knjige namenjene deci.Od 1984. živeo je i radio u Francuskoj, gde je najpre bio angažovan kao lektor na Univerzitetu u Poatjeu. Od 2000. bio je dopisni, a od 2018. redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Dobitnik je velikog broja priznanja od kojih su najznačajnija: NIN-ova nagrada, Oktobarska nagrada grada Beograda, Zmajeva, Nagrade „Branko Ćopićˮ, „Isidora Sekulićˮ, „Desanka Maksimovićˮ, Vitalov „Zlatni suncokretˮ, Žička hrisovulja, Orden Svetog Save, Nagrada „Miloš Đurićˮ za prevodilački rad.Kada mu je 1995. godine svečano uručena Disova nagrada, u svom britkom stilu je, između ostalog, govorio o poetskom stvaralaštvu: „Ne bih ja tako lako izjednačavao muku pisanja sa mukom življenja. Prvu sam, ipak, sam izabrao, da bih ublažio drugu. Nisam li ‒ pjesnik, ja sam barem patnik, uzvik je Tina Ujevića. Samo, ljudi nas ne čitaju zbog naše patnje, već zbog onog što je u njoj pesničko.”Sa dubokim poštovanjem i zahvalnošću pamtićemo našeg laureata, kao i završne reči njegove pobedničke besede: „Na vrhuncu očajanja, Dis nam je šapnuo: Ima nade. Kad tako nešto poruči očajnik, treba mu verovati.”