Saobraćajne gužve i velika zagađenja vazduha naterali su pojedine evropske gradove da započnu sa projektom besplatnog javnog autobuskog prevoza. Pionir je bio Talin, glavni grad Estonije, a potom francuski grad Denkerk koji ima oko 200.000 stanovnika. Danas besplatni prevoz funkcioniše u nešto više od 100 gradova, a uskoro će im se priključiti još nekoliko, pre svega gradovi iz Austrije i Nemačke koji razmatraju uvođenje jeftinijeg i besplatnog prevoza zbog zabrane vožnje automobilima na dizel.
Jeftiniji prevoz u Beču u iznosu od 365 evra godišnje, tj. 1 evro na dan, povećao je broj putnika ali problem je što se prema procenama, zasad, nije smanjilo zagađenje vazduha. Nemačka planira pod planom smanjenja emisije štetnih gasova uvođenje probnog perioda besplatnog prevoza u pet gradova u industrijskoj zapadnoj Nemačkoj uključujući Bon, Esen i Manhajm.
Čačak se već duže vreme suočava sa velikim saobraćajnim gužvama, a sve je teže naći i slobodno parking mesto. Čini se da bi bio idealan za primenu jednog takvog modela organizacije javnog prevoza.
Direktorka Autoprevoza Dušica Stevanović Lužanin kaže da su dosadašnja iskustva gradova pozitivna i da su spremni da testiraju takav projekat i u Čačku, naravno uz podršku institucija.
“Mislim da bi svi bili zadovoljni, građani bi uštedeli novac, čekali bi autobus desetak minuta, povećan bi bio broj putnika među kojima bi bili i oni koji do juče nisu izlazili iz automobila. Samim tim bi se smanjile saobraćajne gužve ali i zagađenje grada. Iskustva gradova su na zadovoljavajućem nivou, zaradili su više nego što su utrošili. S obzirom na pozitivna iskustva potrebno je izraziti spremnost da se testira takav projekat i u našem gradu ili eventualno pronaći neko kompromisno rešenje. Takva organizacija soabraćaja dovela bi do veće mobilnosti mladih i starih osoba, kao i lica sa nižim primanjima, a time bi došlo do povećanja osećaja slobode. Ono što pojedinci smatraju problemom to je što nismo navikli na takav način prevoza, jer se misli da sve ono što je besplatno da nema neku vrednost”, smatra direktorka Lužanin.
Međutim, Grad Čačak za sada nije u mogućnosti da finansira besplatan javni prevoz. Kako kaže gradonačelnik Milun Todorović, iz budžeta grada se izdvaja 30 miliona dinara godišnje za besplatan prevoz penzionera, učenika i drugih povlašćenih grupa, i da je to trenutno maksimum.
“Razmišljali smo o tome pre dve godine, pričali smo i sa Autoprevozom, i tih 30 miliona ne bi bilo dovoljno da pokrije sve te njihove troškove. Oni su mnogo veći. Okolni gradovi Kraljevo ili Kragujevac izdvajaju višestruko više novca za svoj saobraćaj. Čačak u ovom trenutku ne može da finansira beslatan prevoz za sve putnike, najviše zato što su to komercijalna preduzeća, posluju na ekonomskim principima, ali možemo da vidimo da još neke grupe naših sugrađana ubacimo u subvencionisani prevoz, pored penzionera, učenika, lica sa invaliditetom, trudnica… Ne želimo da u ovom trenutku budemo populisti i da kažemo da svi mogu da se voze besplatno”, rekao je gradonačelnik Todorović.
Samo po sebi uvođenje besplatnog javnog prevoza neće smanjiti gužve. Gradovi su na niz načina destimulisali vozače da koriste vozila, ograničili su ili zabranili ulazak u uži centar gradova, ulice su pretvorene u pešačke zone, dok su cene parkiranja drastično uvećane.
ISKUSTVA
Pokret besplatnog javnog prevoza se širi. U Srbiji su besplatan javni prevoz do sada uveli Požega, Knjaževac i Jagodina.
Vojćeh Keblowski, stručnjak za javni prevoz sa Univerziteta u Briselu, kaže da je 2017. u svetu bilo 99 besplatnih mreža javnog prevoza: 57 u Evropi, 27 u Severnoj Americi, 11 u Južnoj Americi, 3 u Kini i jedan u Australiji. Mnogi od tih gradova manji su od Dunkirka i pružaju besplatan prevoz u određeno doba, na određenim trasama i za određene ljude. Poslednja inicijativa stiže iz Brisela koji je najavio uvođenje besplatnog prevoza u popodnevnim satima i vikendom, kako bi se javni prevoz učinio atraktivnijim u periodu kada više od 200.000 automobila ulazi i izlazi iz grada.